«Kurjak?» Nasmeših se, spazivši na zidu jednu naročito lascivnu fresku. «Ako pipne Gaja, kunem se…»
«Neće mu ništa.» Prekinu me nepoznati glas na drugom kraju hodnika. «Cezar je svestan svoje bolesti, i neće upropastiti jedinog naslednika.»
Kasije stade ispred mene, klimanjem glave poručivši Suzani i Fotis da mi pređu iza leđa.
«Nemojte da se plašite.» Nastavi poluglasno neznanac. «Ja sam vaš istomišljenik.»
U svetlu zidne baklje nacrta se prilika mladog čoveka, obučenog u kraću togu, što je odavalo njegov status roba.
«Zovem se Kalist.» Reče mladić, i uputi mi suptilan naklon. «Brinuću se o tebi, Visosti, tokom tvog boravka u Vili Jovis.»
«I ti si Grk.» Kikotnu Fotis. «Ovi Trojanci121 nas baš vole.»
«Lakše, zemljakinjo.» Kalist se namršti. «Pričaš sa carskim sekretarom.»
«Udata sam za sekretara.» Nasmeši se žena. «Kao prvo, ja sam oslobođenica.»
«Dosta, vi oboje!» Dreknuh na grčkom. «Ako smo već istomišljenici, hajdemo nešto da uradimo.»
Fotis se odmah ućuti, a tajnik se široko nasmeja.
«Makron je upozorio da si pomalo žustra, Visosti.» Obrati mi se iskreno, bez ropskog dodvoravanja. «To mi se dopada, ali, za sada, preporučio bih tebi i tribunu odmor. Pokazaću vam vaše sobe.»
«To ti je pametno.» Složi se Kasije. «Bojim se da smo ionako skrenuli na sebe pažnju.»
«Još uvek, niste.» Prošaputa Grk, paleći malu lampadu. «Cezar ne shvata Njenu Visost ozbiljno, a senilni Trasilije još ne zna da je ovde.»
«Da li ti znaš, šta on planira – u vezi Kaligule?«Upitah ga zabrinuto.
«Danas će ga posiniti, i proglasiti za svog naslednika.»
Slučajno setih se Gemela, brata od tetke i Tiberijevog rođenog unuka.
«Čudno, što Cezar ne pominje malog Gemela… On mu je bliži rod, nego Kaligula.»
Grk blago prikri usta rukama.
«Car misli da je dečak plod poročne veze Livile i Sejana, ali ne može da ga ubije jer nije siguran u svoju pretpostavku.»
Pomalo se staloživši, poželih da prilegnem. Kalist nas otprati u uredno nameštenu odaju, koju je krasila velika polica sa knjigama.
«Ovoga puta Cezar nije štedio.» Namignu mi sekretar, pokazavši prema polici. «Najotmenija grčka dela na volumenu od najboljeg pergamenta.»
«Vrlo je obzirno sa njegove strane.» Odvratih, ne krijući oduševljenje. «Uvek sam pričala svom učitelju, Zaleuku, da mi je krivo, što se nisam rodila kao Grkinja.»
«Helen se ne postaje rođenjem, nego obrazovanjem.» Ponosno reče Kalist. «Za tebe čuh da pričaš grčki još od pelena.»
«Čitam i pišem od četvrte godine.» Nasmeših se. «Mia glotta oudepopote ikani122.»
Kalist se složi, i vrati se praktičnim stvarima.
«Za tvoje sluškinje je odvojena soba u zapadnom krilu – sa prozorima123 i bez grejanja.»
«Ni slučajno.» Pobunih se. «Fotis i Suzana ostaju sa mnom.»
«Kako poželiš.» Klimnu glavom. «Ali za tribuna Hereju to ne važi.»
«Ne bih to ni pomislio.» Rasrdi se na njega Kasije. «Ja, možda, nisam dobio taj čin zbog ratnih uspeha, ali još uvek imam čast.»
«Oprosti, zaneo sam se.» Tajnik se zastidi. «Boravićeš u odvojenoj sobi u zgradi za gardiste. Nije baš preudobno, ali bolje, nego odaja za miljenike.»
Prsnuh u smeh. Kasije, spreman da se naljuti zbog nedoličnih šala, pogledavši me, poče da se smeje još glasnije. A onda se i Suzana, i Fotis, i sam Kalist pridružiše nama.
«Smej se, Druzila!» Prisetih se ponovo bake Antonije. «Kad ti je najteže, podigni glavicu, ispravi leđa i – nasmej se! Veruj mi, to ih itekako pogađa.»
«Kaliste,» Upitah Grka, kad su on i Kasije izlazili iz sobe. «Zašto je taj Nerva ovde?»
«Prisutstvo sufekta na ceremoniji proglašenja prestolonaslednika obavezno je.» Odgovori. «Mada, sam čuo Nervu kako žali se na zdravlje, i čak razmišlja o predaji dužnosti mlađem senatoru.»
Ova vest trebala bi da me razvedri, ali u glavi mi se rodi pitanje.
«Ima li nekoga na umu?»
«Kasija Longina – Tiberijevog bivšeg… prijatelja.»
Nisam poznavala tog čoveka, ali odjednom srce mi se stegnu.
«Bolje znano s manom, nego neznano sa hvalom.» Pomislih.
Taj osećaj me nije prevario.
XXIV
Sutradan ja i Kasije smo bili počastvovani prijemom kod Cezara.
Tiberije, u raskošnoj purpurnoj togi je sedeo na prestolu od slonovače, i prižmureno nas gledao. Na sedoj, proćelavoj glavi je blistao zlatni lovorov venac, ali nijedno ruho, niti ukras nikad ne bi sakrili ogavne tragove bolesti po njegovom licu i vratu.
«Ave, Caesar!» Pozdravismo ga skoro u jedan glas.
«Avete.» Otpozdravi nas on, i gestom poruči da se približimo.
«Dakle, Druzila…» Hrapavim glasom obrati se meni. «Nisi ostavila baš dobar utisak na moju pokojnu mater.»
«Niti je ona na mene.» Uzvratih u istom, šaljivom tonu.
Tiberijevo lice naglo promeni svoj izraz. Nastade tišina. U Kasijevom pogledu prvi put primetih osećaj nalik strahu – strahu za mene. A ja… nisam trepnula.
Car udari u gromoglasan smeh.
«Što volim iskrenost!» Pljesnu on rukama. «Vrlinu, koja beži od svih vladara…»
«Beži iz straha.» Pojasnih. «Strah rađa laž… i mržnju.»
«U pravu si.» Zapanjeno me pogleda, i uozbili se. «A ti, zar se ne plašiš?»
«Ne plašim se.» Zaklimah levo-desno.
«Ista si baba.» Nasmeja se opet. «A što se tiče Livije, ne ljutim se na tebe. Mrzeo sam je.»
«I ja također… Agripinu.» Priznah bez imalo stida.
«Znači, razumemo se.» Uzdahnu Tiberije. «To je već pola posla.»
Na tren primetih u njegovim očima trunku saosećanja, i prerano se obradovah.
«Tribune,» Starac naglo skrenu pogled na Hereju. «Da li je istina da želiš uzeti za ženu moju unuku?»
«Istina, Cezare.» Spremno odvrati Kasije.
«Ti nisi plemić, nego dete viteza i strankinje.» Nastavi oštrije. «Druzila je princeza. Tvoj interes nije neshvatljiv, ali rana koju si zadobio na Rajni ostavila te neplodnim. Za moju unuku, kao za avgustovku, bezdetan brak nije najbolji izbor…»
«Oprosti, Uzvišeni.» Osmelih se da ga prekinem. «Ali za nas sve to uopšte nije bitno, jer mi se volimo.»
«Volite se?!» Tiberije se iskezi. «Iskreno, ne bih preporučio. Ljubav ubija više ljude, nego svi ratovi i dvorske spletke.»
«Ne baš ljubav,» Usprotivih se. «Već njeno odsutstvo.»
Njegov probadajući pogled je govorio da ućutim, ali sam negde u dubini