«Hajde, obuci me.» Rekoh opušteno. «Niko te neće tući. Nisi kriva što je Gaj pomalo šašav.»
«Ne ljuti se na mene, domina.» Nastavi, kao da se ništa nije desilo. «Ja neću postati pitoma kao Suzana. Germani nikada ne gube ponos, i to se verovatno dopalo tvom bratu.»
Previše je pominjala Kaligulu. Rđav predosećaj odjednom mi se vrati.
«Šta hoćeš da mi kažeš?»
Po izrazu tog duguljastog lica, u isto vreme zbunjenog i zadovoljnog, ubrzo dočarah o čemu se tu radilo. Neočekivano, umesto besa osetih čist prezir.
«Ponos ne znači ništa ako nemaš časti.» Rekoh ravnodušno. «Ne želim više da mi služiš, Armido. Izađi van, i nikad se ne vraćaj.»
«Želiš li naposletku savet od upola starije osobe?» Upita prefinjeno.
Okrenuh leđa, ali pustih nju da priča.
«Ne vezuj se za nikog, domina, inače plakaćeš. Muška je ljubav varljiva. U mladosti ih zanimaju iskusne, u zrelosti imućne, a u starosti ih ništa ne zanima.»
Nisam je više udostojila nijedne reči. Nisam primetila kada je otišla. Polako podigoh sa tepiha svoj češalj, i počeh da se sama sređujem ispred ogledala.
«Ne sviđa mi se boja moje kose,» Pomislih, ugledavši bledunjavu devojku prljavo-smeđih lokni. «Ne bi bilo loše da se našminkam.»
Tog podneva sam, uredno obučena i vedra, pridružila se baki, stricu i Kaliguli za prandijum.
XX
Makron je lično predao bakino pismo Cezaru, i… istog dana postao pretorijanski prefekt. Neslavni Sejan je završio u tamnici pretorijanskog logora, gde ga obezglavi gluvonem liktor105. Livili, kao svojoj snahi i bratanici, car je dozvolio popiti otrov.
A naša majka, Druz i Neron? Carska optužba je bila smatrana za božansku, te nije mogla da se povuče. Proterani na ostrvo Pandatariju, svo troje su preminuli u istom zatvoru, gde je pre trideset i jednu godinu od gladi umrla Avgustova kći Julija.
«Učinio sam nepodobnu stvar, Antonija.» Pisao je baki Cezar šest godina kasnije. «Pogubio sam nevine. Otkad su prognani, ja nemam mira ni noću, ni danju. Kad sklopim oći, vrebaju me Furije, razorne device, od kojih nema spasa. Osećam njihov leden dah na vratu sada, dok ti pišem ovo pismo. Odlučio sam da se iskupim tako što ću mog unuka Kaligulu proglasiti za naslednika. Pozivam ga što pre u vilu Jovis, da bi mu pružio svu neophodnu obuku i zaštitu. Također, doneo sam odluku u vezi sa Druzilinim venčanjem. Elem, zahtevam da Druzila zajedno sa tribunom Herejom pridruže se Kaliguli u putovanju na Kapri.»
«Šta misliš, da li je to zamka?» Postavi baka pitanje Akteonu, dok smo nas troje užinali u trikliniju.
«Ne liči mi.» Uzdahnu Grk. «U svakom slučaju, nemamo puno izbora. Ako se oglušimo o Tiberijevo naređenje, biće gore.»
«Neka me ubije!» Uzvikne ona. «Neću poslati unučad kod Haribde106! Ja nisam luda da bi verovala skotu!»
Za mene, pak, to nije delovalo kao klopka. Bez obzira na to, koliko ljudi je usmrtio Tiberije, njegova bolest napredovala i nije mu ostavljala previše nade. Najomraženiji čovek u Imperiji je sigurno želeo da makar malo popravi svoj ugled, i da izdahne donekle mirne savesti.
«Ne plašim se Tiberija.» Umešah se u razgovor. «Znam, da ovoga puta on ne laže. Car nije naš jedini neprijatelj, i zato moramo da delujemo razumno. Gaj mora da dobije presto, ili nam neće biti spasa. Otićićemo na Kapri, i volećemo našeg dedu, dok ne povratimo sve što pripada našoj porodici.»
Matrona me je pažljivo slušala, a njeno lice polako menjalo izraz od besnog i tužnog do razdraganog.
«Antonijeva praunuka!» Reče polušapatom. «Germanikova kćerka. Ti ne bi mogla biti drukčija.»
«Znao sam od početka da je prikipesa borac.» Dodade Akteon. «I verujem da će nas ona spasiti.»
«Gaj će nas spasiti.» Popravih ga. «Ja imam plan, ali sve, ipak, zavisi od njega.»
«Tvoj brat je jedva čekao taj poziv.» Uzdahnu Antonija. «Sećam se, kako je pobegao u luku, obučen u žensku odeću.»
Taj dan sam smatrala za najgori u životu, jer je od tada Gaj sve ređe tražio moje društvo.
Akteon zakikota, zamislivši prizor Kaligule u Armidinoj penuli107 preko šarene tunike. Antonija ga strogo prekinu.
«Ti,» Pogleda me. «Podseti svog brata da njegove igre s vatrom na Kapriju ne prolaze dobro. Sudbina svakog gosta, u koga posumnja Tiberije, je pad sa litice u morsku dubinu. Ako se nesrećnik ne razbije o stenu, tu su i gladne ajkule, i robovi, spremni da ga dotuku štapovima.»
Nekad, na Istoku, jedna devojčica, koja se plašila sopstvene senke, sa suzama bi molila Antoniju da joj ne priča ove ružne stvari… Ali je druga, sadašnja Druzila, već prevazišla svaki strah i nesigurnost.
«Ne brini, bako.» Odgovorih. «Imala sam dobrog mentora.»
XXI
Liciniju je bilo drago da nas opet vidi.
«Nadam se, ovo putovanje neće biti naporno za tebe, Visosti.» Obrati mi se, ponosno gledajući mornare kako podižu bela jedra na velikoj galiji.
«Preživeću.» Nasmeših se. «Porasla sam, okrepila, i, kako kažu moje sestre, čak i se ugojila.»
«Kibela», Avgustova kvinkvirema108.» Licinije se uhvati za krmilo. «U celom Carstvu ne postoji bolji brod.»
«Napredovao si, kapetane.» Potapša ga Kasije po leđima.
«Te godine Tiberije je bio velikodušan.» Dobaci jedan mornar.
«Kao i ove.» Procedi kroz zube Gaj, od ranog jutra neraspoložen.
Licinije ga pogleda i seti se.
«Jednom pre deset godina, moj prinče, rekao si da nećeš biti kao mi. I evo, sad si naslednik, budući imperator…»
«Skoči pa reci hop.» Odgovori Gaj odsutno. «Iz hada vraćaju se češće nego sa tog ostrva.»
«Ne budi sumoran.» Rekoh blago, ovlaš dodirnuvši bratu ruku.
«Ne budi naivna.» Pogleda me zabrinuto, i malo se udalji.
Razumela sam ga, iako on me često nije.
«Hoću da odmorim.» Okrenuh se ka Suzani, koja je spremno čekala uz mene sa lepezom od paunovog perja.
Licinije nas odvede u udobnu prostoriju, koja nimalo nije ličila na tesnu sobicu sa sirijskoga broda. Svilene zavese, ogledalo u srebrnom ramu, i prekrivač od kašmira odavali su ime prethodne vlasnice sobe – Atije. Na ovoj galiji je Avgustova majka nekad plovila u Egipat da bi pomogla kćerki da povrati nevernog supruga.
«Atija se vratila u suzama, bleda i mršava.» Pričala mi je baka jedne večeri. «Uzalud je proputovala celo Sredozemlje. Kraljica Kleo nije želela da joj otvori vrata, i, ako mene pitaš, bila je u pravu.»
«Ali Antonije je bio muž Oktavije! I imali su tebe!» Bunila sam se isprva, naviknuta na mitske ljubavne istorije.
«Moj otac nije želeo taj brak.» Objašnjavala je. «Naterali su ga Oktavijan i Stari Cezar109. Savez sa imperatorom i naslednikom bio je značajan za tada mladog i ambicijoznog konzula. Inače, moja majka nije bila poznata ni po lepoti, ni po pameti. Tiha udovica sa troje male dece, zagledana u svoga brata, bila je sušta suprotnost očeve izabranice – zanosne i odlučne