Луди детектив. Смешан детектив. СтаВл Зосимов Премудрословски. Читать онлайн. Newlib. NEWLIB.NET

Автор: СтаВл Зосимов Премудрословски
Издательство: Издательские решения
Серия:
Жанр произведения: Приключения: прочее
Год издания: 0
isbn: 9785449805669
Скачать книгу
што је батерија мртва. – Бацио сам сузе са столице и обишао собу. – Не морам да померам мозак.

      – Да, све ове глупости, шефе. Срање је вучено на коњу, а ако не, нисам ухваћен са црвеним рукама и све је овде само преокрет за тромесечни извештај за награду. – закључио је старац и почео устајати.

      – Седите, апцхи, копиле! – гурне Харутун старац. – шта да радимо, патроне?

      – Ово је злоупотреба овлашћења! – огорчен је старац.

      – И ти ћутиш! Оттила је лајала. – Испитивање ће се показати. Криви сте и ако желите да одете у зону, седећете до јутра када стигне стручна лабораторија. Или вам доделим сто сати рада у домаћинству. двориште упориште

      – Овде је? – питао је старац у шортсу који је лежао на кухињском поду.

      – Устаните и отресите се, притворите. Харутун ће ти објаснити све успут. Да, Харутун, скоро сам заборавио: узми од њега чисто искрено признање за случај да се ниси појавио на послу, нађи нож, само га не дирај рукама, умотај у кесу. А ти, стари, ако ћеш сјајно вежбати, коштат ћеш само цента вепра.

      – Још, али? – огорчен је старац. – Где ћу га набавити?

      – Умукни, апцхи, кад газда донесе пресуду.

      – Ух, успут, можете да је сечете. Иди сутра у шест сати рударство почиње. Да, и понесите четкицу за зубе са собом, и наћи ћу вам посуду. Гледајте, једете заузврат пса. Ако Полкан дозвољава. Спаваћете у купатилу.

      – И може ли бити задња ријеч? – упита деда.

      – Само напред!

      – А ко ће командовати?

      – Само ја. Хајде. И не заборавите на вепра…

      Анцефалопат је старца одвео до излаза из упоришта и брзо отишао до шефа.

      – Шта, хоћемо ли? апцхи!

      – ста? Да ли сте колега, наркоман?

      – Не, шта си ти. Али мислио сам да је то, апцхи, потребно обавити преглед?! И одмах.. А онда … – Харутун је оклевао.

      – И шта онда? Кисело? – разгледавајући бас са свих страна, питао је Оттил.

      – Но. Али стручност. Уосталом, пресуда је већ донесена?!

      – од кога? Судија?

      – Не, апцхи, од вас, и имате право на претходну пресуду посебно лаких дела, посебно пре спавања само…

      – Па, хајде, али само ради радног закључка.

      Тукли су цигарету и сјели да пуше.

      Ближило се јутро и они су седели за столом и размишљали попут Холмеса и Ватсона, тим више што је Холмес пушио опијум и то га није спречило да доноси закључке. Али Ватсон је само пио виски, трешња, бацао се краће, попут Лестрадеа, и због тога су били тупи и били су рез испод Шерлока. Алкохол умара ум, па Влада света дозвољава, пиће и забрањује клијање на Земљи. Али будала уопште не треба да једе. Он је зато што је будала и не зна за меру. Али обојица су била неслагања и о томе су тако размишљала.

      – Кампању овде у селу, неко је засадио Цхуи конопљу и блатио село. – Почео је бедбуг.

      – Али ко? апцхи, идот или старац? – настави Харутун.

      – Или можда трећа страна? А то могу бити само сведоци онога што се догодило и одлучили да напредују, покушавајући.

      – жаба, апцхи.

      – Шта,