– Во, постави ми члана! – изненадио је Жаба и испружио, задиркујући лице леша, Цлаудијино мрачно лице.
– Воах буи! – бака се трзала и, скочивши на стражњу страну, смјестила се на своју огромну стражњу страну равно на нокат величине стотину и педесет у милиметрима, стршивши ван даске коју је раније бацила. У гужви, дах у пуном…
– Ха, шта сам рекао?! то дупе ће вас рачунати. – наплатио је Идот.
И на пријатељске Идотове речи, бака је лајала на старо грло.
– Отишли на фарму, да ухватим баке. – старица се разљутила и, подижући леву рањену стражњицу, одгурнула приковану даску уз тело. Нокт је био захрђао и са валовитом површином попут тестере. Крв је капљала од краја. Тастатура га је прегледала са свих страна и, осећајући бол, снажно је викнула.
– Чему се смејеш, копиле? – вриснула је и бацила даску с крвавим ноктом у Идоту. Ударао се и почео да бежи. Цигле избачене у стазу полетјеле су у потеру. Једно од камења погодило је угао у задњем делу главе детета. Пао је и трзнуо се.
– Да ли возите? – Жаба се уплашила.
– Ништа неће умрети. – смирила се бака Клавка и мазала рану слином. Касније је Идот устао, лебдећи крај њега, држећи са обе руке болно место.
– Ударит ћу те. – Идот је закуцао у под.
– Ох? Пази! У трбуху има сноп пукотина. – Жаба је извукла овај свежањ са мачјег стомака и показала га свима.
– Окрени га, питао је тужни Идот.
– Можда је брулики? – сугерише бака, која је заборавила болове, тастатура. – А ти, Голдфинцх, иди на посао. лајала је на Идота. – ваше презиме Мукхин и летите преко долије из блага, попут мухе над Паризом.
– Шта кажеш? Или ћеш можда ићи у пакао, А? – Идот је возио. – Сад сам ударио титу!
– Ух, добро! – Тоад је фркнуо – Бузу заустави обојицу. Желите ли узети пент? Поделите на три.
– У! А ово је поштовање према теби Тоад. Жао ми је. Погрешно сам вас разумео … – радовао се плаћени Идот.
– Не питај за опрост, нисам црвена девојка. Ви сте погрешно разумели другог. Пола мени и половини нама.
– Зашто је ово намењено? – огорчена је бака.
– Од тога! – Тоад се нацерио. “Могла сам све сама.”
– А како је ако прегледају све овде увече, а да ли ви чак живите овде без излаза?
– Да, добри сте залогаје, стари људи. Отвори га, или можда тамо не стоји нека проклета ствар. – ушао у Идот. – а игра није вредна свећа.
Жаба је без потешкоћа погледала сувласнике у благо и стргала труло уже и полако почела отварати свежањ. Сведоци на стражи.
– Хеј, боце. Глина…
– Ваге…
– Сто милилитара сваки…
– Шест комада…
– И шта пише?
– Ох, јесу ли запечаћене?!
– Цорк. Винтаге, вероватно…
– И шта пише, да видим? – Покушао сам узети једну скелу.
– Не трок, дивљак! – бака детета пљеснула