– Сарах? – трепери му у глави. – Али она је …?!
Сарах је била прва ћерка Оттила и Изолде, али имала је урођену ману, односно била је глуха у обе уши од рођења, слепа у обе очи и глупа, другим речима, слепо глупа и зато је није требало представљати раније. Али сада је дошло време, поготово зато што су јаузи који долазе из дубине колибе припадали њој. Узгред, Бог јој је доделио и лепу фигуру и лепо лице.
Али њега је срамотила још једна вест коју је емитовала докторка из Санкт Петербурга, дан после прегледа, када се Сарах разболело и њен отац је озбиљно размишљао о њој.
– Она, господо, трудна је и то јој постаје болесно. – лекар је брзо закључио.
– А ко је отац? Уосталом, нико не долази к њој?! – изненадио се Клоп. – Поред домаћинстава.
– Непознато. ДНК тестирање се може обавити, али ова интервенција може ометати развој детета. Када се родите, видећете: отац је црнац или Кинез. – одговори доктор и брзо оде. Иззи га је пратила.
– Докторе, хвала што ме нисте одустали.
– Прво, хвала што вас неће добити…
– О, извини, докторе. – а Изиа је из џепа извадила чековну књижицу и извадила чек са претходно наведеним бројем и предала га лекару.
– Али знајте, доктор је пружио руку на преглед. – мешање крви, ово је опасна ствар. У осамдесет и девет случајева фетус може изгледати врло погрешно.
– Како је то?
– Чуда се може родити.
– Ко??? – Лајао је на другу страну Бедбуга и потрчао ка саговорницима.
Шта је било? Испада да су Иззи и Сарах истовремено постали одрасли. Али живот је живот.
Оттила се тога помирио сутрадан, јер је и сам син канибала. Па шта?
…Одједном се зачуло оштро лупање врата базног уреда и Оттила је затрептао.
– Опет није закључао врата у носачу. – Изнервиран бедбуг.
У тој половини касарне звукови Арутуна који су присилно вукли некога били су разлучиви.
– Харутун опет вуче некога. промрмља Клоп себи и баци поглед на сат. – Ох, ио-маио! Већ три ноћи?!
Харутун се појавио на вратима кухиње и узвикнуо:
– У! Ухватио сам га! – и бацио се у сред старца, који је провео тридесет и осам година у зонама. То се видјело из тетоважа на целом телу. Тетоваже су му се грејале попут кошуље, па је само шетао у гаћама, па чак и зими. Стари се смрзнуо у ишчекивању ударца.
– Шта је то? упита Клоп.
– Воох, апцхи, овај схнир исту конопљу је стрпао у смеће, па чак и потписао баку Кеи. – Арутун се лактом наслонио на јамицу.
– Да?! – изненадио се Клоп. – И шта, она такође трља?
– Да, чак и како, подбацила је такав удар, – и извукла лопту из бишара из хасх-а.
– Је ли то све хасх? – Испружио је руку и узео лопту. Окренуо га је у лице, нањушио, бацио. – Петнаест година ће се повући. Конфискујте. Па, шта кажеш, деда?
– лаже. – старац је чучнуо на поду. – то није моја ствар.
– А чији?