АПУЛАЗ 3
Следећег јутра, Оттила се пробудио из срца квргаве пушке осуђене бригаде која се састојала од: Тоадс – као предстојник, Идот – не одмерен нападач и бака Клавка – екипе звезда.
– Где си бацио даску, будало? – Орално Идот, пробијајући ногу ноктом.
– И шта, лупаш у муда? Она виси на твом стопалу! – Тоад је заговорио даму која се смејала.
– Стварно, медузе, умреш. – Идот одговори старцу, – а ти, стара жена, и даље ћеш бацати даску чавлима, ставићу га у дупе.
– Гледај, не барај се каранфилом, посебно на Зхабину! – бас је одгурнуо без баке Клаве.
– Дакле, осуђеници, да вриштамо, али нема туче? – упита Оттила, паметно се смешкајући и изађе на тријем.
– Да, ова будала је разбацивала старе даске, а ја сам убо ногу. – Идот је кренуо скромније.
– Опрезна потреба. Овде и моја деца ходају
– И шта, Сара већ хода? – радовала се бака Цлавка. – и како напредује њена трудноћа? још нисте родили?
– Нажалост, то иде само у сну. – власник је био у депресији и одмах је био изненађен због речи “трудна”. – Шта си рекао?
– Извините, молим вас, али је ли то радост?! – скромно се извинила старица.
– Хајде, већ смо поднели оставку. Под надзором је др Смертиев, професора из Санкт Петербурга. “Али не разумем…” и Оттила је с временом прекинуо.
– од кога је трудна? стара жена се разбуктала.
– Како знате трудноћу? – буг пита буг.
– Значи, цело село зна и зна од кога. рече самопоуздано бака.
– И од кога? – упита Тоад, откидајући плочу са зида.
– Па зар нисте укусни или шта? – изненадила се бака.
– Па немој Томи, изговарати старца име, сестру, име.
– Значи, твој син, Иззи. – Сигурно је гласом пријавила старица.
– Упс, не срање, шала! – за ћелавог Идота.
– И углавном шутите, жртва побачаја. – бака је дошла преко детета.
– Тихо! – Клоп је био шокиран. – зашто си то добила, бако Цлавка? Ко ти је рекао ту херезу? – Оттила је постала тамна и тамна као што је био тамнопута.
Тастатура се затресла и почела је да изгледа горе, двадесет година старија од својих седамдесет година.
– Па, мислим да је – повика Клавка и промени изразе лица и поче да изгледа као тринаестогодишњакиња која се након губитка савести гледала у огледало. Кожа јој је била извучена, а стварност су јој открила само уста без зуба, где је излежао само један црни попут угља, зуб и пањеви који нису завршили каријесом. – Од свих мужјака само ју је Изиа посетила… а ти? – удавила се бака. – али ти си јој отац! Мислим да јесам.
– У тоалету ћете помислити, али ево, хајде, Паша. – Идот је стигао, – Шта возиш човека у боје? Да ли желите да дођете