– Не изгледа као да је дошао овде? – Показао је прстом на Интсефалопата Патзан.
– И у чело? апцхи. – затресао је нос и пљуснуо слонове у кавкаском Харутуну.
– Питао сам: Шта је дошло овде?
– Родаки се преселио. Ни тамо нисам живела болесно. – досадно тинејџерка.
– И шта, не можеш заборавити Анашу? Русхинг?
– не разумем на шта мислиш? Кажем, срање и обрисао је гузом дланом…
– И шта си тако вулгарна? Нису Кенти, све је исто с тобом, и рок… Десет сија.. Че се не смејеш?
– Барем апцхи. – додао је Харутун. – Плус – отпор властима.
Дете је поцрвењело.
– А шта, у Казахстану, не стављају за анашу? – Оттила је променила тон.
– Па, у ствари га сади – Идот је протрљао нос. – Али радио сам легално.
– Шта, легално? апцхи. – изненадио је Харутун.
– сакупљена конопља? – Оттила је чекићем поново ударила истим прстом.
– Како је? Нешто што, апцхи, возиш глупости, кретену. – Арутун је погодио.
– Где си га ухватио? – грешка Клоп. – далеко одавде?
– Не, кроз кућу, у смеће. Апцхи, и што је најважније, тамо расте равномерно, као у врту. Садили сте, апцхи, пса?
– Чекај, Харутун,.. дај овамо сиуди? – нареди Клоп.
Идот је невољко пришао.
– Седи. Оттила је показао на оближњу канту и преокренуо је, али била је без дна. Идот је сјео.
– Испружи руке према мени, длановима доле… Ево. Сад, Харутун, донеси новине.
– Одакле? апцхи.
– Питајте своју жену..
– Писиуниа, дај ми новине! апцхи.
– Ко? Писиуниа?
– Апцхи, апцхи, апцхи … – Харутун поцрвени
Идо се насмијао.
– чему се смејеш? – Оттила се окрене према тријему. “Изолда, донеси новине!”
– Узми сам! Ни маћеха није одрасла! – зарежа Изолда.
– Иди покупи. – тихим гласом послао је каплар Клоп. Харутун је донео новине у пола сата, Оттила је већ успела да поравна стотине ексера.
– који курац си отишао на смрт? Хајде овамо.
Оттила је узео новине и раширио их на наковањ.
– Три. – нареди буг
– Четири. – Идот је одговорио збуњено.
– Шта, четири?
– Па, три – четири – пет…
– Да ли ме зезаш? пљуни у руке и три, три у рупе. Избриши све срање из руке.
– Зашто?
– Да ли желите да то покажете у лабораторији окружног одељења полиције?
– Но.
– Онда три овде и брзо.
Клинац је брзо протрљао куглу грашку и пружио је Клопу.
– унутра? Вау! – изненадио се Клоп.
– Одмах осети, апцхи, руку професионалаца.
Грашак Оттила умотан у злато од цигарете испод папира горе. И запалите упаљач. Папир је пао грашак и сушио грашак. Оттила се отворила и чекићем ударила грашак. Опуштен дуваном из цигарете и забијен. Запечаћено и завршено на крају. Ставио сам уврнути комад картона испод кутије за шибицу на место за филтрирање. И језиком навлажио