«Kako ti lupa srce…» Zagrli me celom dečijom snagom. «Kad porastem, načiću ti lek, makar u samoj Kaledoniji19!»
«Hvala, Kaligula.» Promrmljah, tresući se iznutra. «Armida pravi odvar od kuvane mente, ali on, izgleda, ne deluje.»
«Mrzim taj nadimak.» Namršti se. «I tu germansku lujku. Kako se vas dve sporazumevate? Ona ne priča čak ni vulgarni latinski.»
Nasmeših se i udahnuh. Popuštalo je. Srećom, su noćne krize kratko trajale, za razliku od jutarnjih glavobolja.
«Navikni se.» Prošaputah. «Pod ovim nadimkom ćeš ući u istoriju.»
Gaj pogleda me sanjalački i pomalo stidljivo.
«Armida nije kriva što je rodio Arminije.» Nastavih, klimnuvši ka sobici za dadilje. «Priglupa je, ali me dobro čuva.»
Brat me pomilova po obrazu.
«Znam, da ti voliš strance… Zaleuk, Armida, i ta Jevrejka, što ju je ocu poklonio Antipa20… Suzana?»
«Kakvi god da su,» Uzvratih. «Od Rimljana su bolji.»
«To je tačno.» Složi se Kaligula, i odjednom okrenu se na stranu i zadrema. Nažalost, on je imao u navici da zaspi, dok smo pričali o nečim ozbiljnom, što me je jako nerviralo.
Pre svitanja, moj brat se tiho iskrao iz moje sobe, za dlaku omaknuvši Kasiju Hereji. Centurion široko zakorači u kubikulum, preplašivši pospane dadilje.
«Kasije?» Začudih se.
Hereja, jedini u celoj vojsci, je uživao beskrajno poverenje oca i njegovo prijateljstvo. Otkad je, kao šesnaestogodišnjak završio u legiji Germanika, uvek je spremno pratio svog vojvodu u ratu i u miru. Za vreme bitke sa Germanima na Vezeru, mladić je spasio mom ocu život, zadobivši pri tome gadnu ranu. Pričalo se, da posle toga on je ostao neplodan, i nije voleo nijedno dete – osim mene.
Od dana mog rođenja, kad je Kasije, poput vigila21 čuvao porodilju, do same moje smrti u njegovom naručju, taj čovek trudio se da zaštiti biće, koje je uspelo da razneži ratničko srce.
«Visosti, imam zapovest da te odvedem.» Stade mirno ispred kreveta, u punom vojničkom oblačenju. «Izvini, ako sam te probudio, ali ovde nije više bezbedno.»
Uplaših se, ali ne njega. Pred očima mi stadoše dve slike – razgovora oca sa Pizonom, i sa učiteljem.
«Suzana!» Ustadoh. «Skini mi coa vestis22, i obuci tuniku i peplum23.»
Dadilje uhvati panika.
«Zašto vas dve u mene zurite?» Podviknu Kasije na Armidu i Suzanu. «Pomozite princezi!»
«Šta se događa?» Tiho upitah Hereju, kad su robinje završile.
«Druzila,» Čučnu ispred mene, i lagano spusti ruku mi na rame. «Ovaj svet je okrutan, i ono što si videla na severu je ništa, naspram toga, što tek sledi.»
Bojažljivo dodirnuh mu ruku, čutke moleći da me podigne.
«Ali ne brini.» Nastavi, prebacivši me preko ramena. «Ti si jaka, kao tvoje ime24.»
Zaklimah glavom, i zagrlih ga. Kasije žurno krenu preko hodnika, a Armida i Suzana su tupkale za nama. Izgledalo je, kao da u celoj Pizonovoj vili nije bilo nikog, čak ni sluga.
«Gaj…» Naglo zaplakah. «Gde je moj brat?»
«Tiše, infantula.» Uzvrati vojnik. «Vodimo i njega, i dve tvoje sestre.»
«Ako mi živi iz ove kućetine izaći.» Srdito dobaci Armida.
«Gle, progovorila!» Kikotnu Suzana, probajući da me umiri.
U međuvremenu, osetih nesvesticu.
«Suuuzano…» Zastenjah bespomoćno.
«Šta ti je, domina?» Jevrejka uhvati me za ruke.
To bilo zadnje, što sam čula, pre nego što se onesvestih.
IV
«O draga Agripina,» Obrati se mojoj majci Pizon, kad su ministranti25 uneli u triklinij26 pečenu košutu. «Uvek sam hteo nešto da te pitam, ali sprečavala me je prirodna stidljivost.»
«Ako je pitanje pristojno,» Odvrati majka sa diskretnim osmehom. «Samo izvoli.»
Pizon se iskezi, zatim pomeri se prema ocu, pruživši mu zlatni pehar, do kraja napunjen crnim vinom.
«Laodikejsko. Najbolje u celoj Siriji.»
Germanik nazdravi i, uz prepredeni osmeh domaćina, ispi sve do dna.
«Izvrsno.» Zahvali se,
«Zanima me,» Nastavi Pizon, vrativši se Agripinu. «Da li je i kod Julijevaca, zaživeo Antonijevski običaj – dovoditi na obed strance i oslobođenike?»
Zvanice, uglavnom patricije, su našli ovu šalu izuzetno smešnom. Kasije i Zaleuk, Germanikove umbre27, shvatiše da nisu željeni. Za moga oca, to je bila neviđena drskost.
«Šta ti to sebi dozvoljavaš, čoveče?» Zagrmi on, i lupi u sto pesnicom, oborivši bogato posluženje.
Učitelj se zacrveni, dok Hereja, disciplinovan i izdržljiv, ne trepnu.
Pizon ustade lenjo.
«Čemu ta frka, Nerone? Zar da se bijemo zbog jedne šale kao divljaci?»
«Divljaci?!» Uzviknu Germanik. «Mnogi varvari, koje sam sreo, imali su više obzira od tebe!»
«Dragi, molim te…» Umeša se i majka, ali otac zaustavi ženu rukom. Pizonovi prijatelji gledaše tu raspravu kao atrakciju, namenjenu za cirkus.
«Koga ti zoveš strancem, Pizone?» Duboko uzdahnuvši, upita Germanik. «Ratnog heroja, koji postade centurion u dvadesetoj godini28?»
Domaćin iskosa pogleda u Hereju.
«Ovo je sin Hispanke,» Nastavi da izaziva. «Sin vanbračne kćerke…»
«Dosta!!!» Dreknu otac. «Za ovu uvredu, Kalpurnije Pizone, ja smesta razrešavam tebe dužnosti!»
Pizon razrogači pouske oči, a njegov rođak, carski pravnik Kokej Nerva, odluči da se umeša.
«Ne preteruj, Germaniče. Kazna za injuria verbalis29 je u ovom slučaju veoma uslovna.»
Ostali zaklimaše glavama.
«Povuci reč… Molim te.» Nesmelo progovori Plancina, Pizonova žena. «Gde ćemo? Imamo sina… Platićemo otštetu i Kasiju Hereji i… Kaliniku.»
Otac se nasmeja, a onda upita Pizona, imitirajući njegov glas i gestove.
«U ovom slučaju? Da li vi, optimati30, stvarno mislite da možete da kupite pomilovanje za sva nedela?»
Domaćin kukavički spusti pogled, tražeći podšku kod Nerve.
«Znam da si pravdoljubljiv, Nerone,» Nastavi pravnik. «Ali i tvrdoglav. Ne sporim, zbog ovih kvaliteta postao si to što jesi. Također i Rim –