«Druzila je još mala, i bolešljiva.» Objasni Agripina. «Dok mi s Livilom znamo sve o domaćinstvu.»
Livija umorno podignu dlan da je zaustavi.
«O, da sam obraćala pažnju na boljke, nikad ne bi postala ono što jesam – majka, carica i samostalna žena.» Nastavi poučno-umišljeno. «Računam u životu jedino na sebe, i zato sam dobro. Roditelji umiru, muževi odlaze, braća i sestre mrze te zbog nasledstva, pa čak i deca vole te jedino dok si njima potrebna.»
Okrutne reči i škripući glas su postajali nepodnošljivi.
«Ja ne znam ništa o kućanskim poslovima,» Oglasih se. «Ali tečno pričam grčki, i volim istoriju. Podučava me Zaleuk, nastavnik moje braće.»
Livija odmahnu sa rukom.
«Vas tri,» Obrati se sestrama i meni. «Idete odmah kod Antonije. Dobićete nosiljke i pratnju… Tribune,» Tu skrene pogled na Hereju. «Sve dok sam živa, nema razloga da brineš za moju praunučad. A što se Nerona,» Završi bezočno. «Ne žalim ga, jer on me najviše na svetu razočarao.»
Kasije klimnu glavom, pa me uze za ruku.
«Ne!!!» Zavapih. «Neću da idem bez Kaligule!»
Livija požuti od jarosti, a njene oči pocrneše poput uglja. Tog trenutka, ličila je na Meduzu, mitskog stvora, čiji je pogled pretvarao u kamen.
«Ko si ti, kučko, da se suprostavljaš meni?» Tiho progovori. «Meni u mojoj kući, sugerišeš šta ću ja da radim?»
«Odlazimo.» Centurion me prebaci preko svog ramena i vrati se u ulaznu dvoranu. Sestre su potrčale za njim, a Kaligula, osećajući rastanak, poče da plače i doziva me.
«Druzilaaa!»
Pokušah da se oslobodim, ali je Kasije me čvrsto držao.
«Nemoj da praviš cirkus, malena.» Prošaputa mi na uvo. «Biće u redu.»
«Ne razumeš,» Zaplakah. «Ne mogu ja bez njega!»
Vojnik ubrza korak.
«Jeste, ne razumem. Misliš, da sam blesav?»
«Ne…» Naslonih glavu na njegovo rame. «Pomozi mi, Kasije… Molim te.»
Nisam primetila, kako me prebaci u nosiljku.
«Budite pažljivi, inače imaćete posla sa mnom.» Reče četvorici robova-nosača. Armida i Suzana, koje su čekale u vestibulu, jurnuše da mi pomognu.
«Gubite se!» Podviknu Agripina, namestivši se pored mene.
Sloga sa sestrama je uvek bila kratkog daha.
«Jahaću ispred.» Gurnu glavu Kasije ispod šarenog velarijuma54. «Ne brini, vratiće se tvoj Kaligula. Gadura neće još dugo… da ga maltretira.»
Verovala sam mu.
«Da je Cezar imao bar deo tvojoj hrabrosti,» Nasmeja se. «Za njega bilo bi još nade.» Zatim, spretno uzjanuvši konja, viknu.
«Villa Claudiana!»
Majka mog oca, nasuprot njenoj svekrvi, nije postavljala pitanja. Ona je uvek znala i razumela. Čim je nas Kasije uveo u njen atrij, Antonija, uprkos statusu i godinama, istrči u susret, pa me zagrli.
«Cvetiću bakin… Dobrodošla kući.»
VIII
Tri godine bez Gaja padoše mi jako teško.
Sećam se, kako su majka, Neron i Druz stigli na Palatin, noseći očev pepeo. Narod na Forumu je žalio za slavnim vojvodom, tražeći kaznu za krivca, i zaverenici, u strahu od eventualnih pobuna, odlučiše da žrtvuju Pizona. Trovač je isprva bio proteran na Rodos, a ubrzo i primoran na samoubistvo.
Tiberije, da bi uklonio od sebe sumnju, je javno oprostio posinku «aferu sa Egiptom», i priredio dostojnu sahranu. Dvolični car odade počast i Hereji – čoveku, koji spasio njegove unuke, proizvevši ga u tribunus angusticlavius55, ali naredivši da vrši svoje dužnosti što dalje od brežuljka Romula56.
Nesrećni Zaleuk je nestao dan posle smrti oca, ostavivši me željnu da istražujem njegove reči…
Sestre nastaviše da me zadevaju, tražeći i dobijajući podršku od majke. Jedino baka, slomljena gubitkom sina, u mom društvu videla je rasterećenje. Često smo doručkovale zajedno u njenoj sobi, podsmejavajući se majci i Liviji.
«Kažu da ličiš na mene,» Reče mi jednom Antonija. «Iste plave oči, velike i setne, i tamna blistava kosa… Nisi nasledila ništa od tih Julijevaca – bistra si, vatrena i uporna kao tvoj pradeda – Marko Antonije. Takvi smo svi – Germanik, ti, i ja. Nas ne zanima tuđe mišljenje, mi idemo kroz život kao ratnici…»
Slušala sam matronu pažljivo, i gledala u njeno glatko, bez ijedne borice, okruglo lice. Ova punačka žena nije ni u mladosti važila za lepoticu, ali imala dovoljno snage i pameti da osigura sebi poštovanje avgustovaca.
«Da li si volela svog muža, bakice?» Upitah nju, kad je Antonija, prisetivši se nečeg, zaćutala.
«Da nisam volela tvog deda,» Nasmeja se. «Nikad ne bi zakoračila u taj zmijarnik – Livijinu kuću.»
Osmehnuh se, ali ubrzo osetih tugu. Kao dete, mislila sam da ću uvek voleti jedino Gaja. Suludo je bilo nadati se da neko u Rimu može da razume ovo osećanje. Još od vremena Nume Pompilija57 brakovi između najbližih srodnika su bili strogo zabranjeni. Avgust je proterao svoju kći Juliju na poludivlje ostrvo Pandateriju samo zbog glasina o njihovom rodoskvrnuću.
«Ja nikad neću da se udam.» Rekoh ozbiljno, pomerivši od sebe tanjirić sa voćem. Sama je pomisao o udadbi za nekog drugog, izazivala je muku.
«Svašta!» Antonija se začudi. «Zar ja odgajam devicu vestalku?» Onda, uz kikot doda. «Danas su i kurve poštenije od tih uobraženih tribada.»
«Ne želim biti vestalka.» Pomalo uvredih se. «Ali ne želim ni da se udajem.»
Antonija me pogleda pravo u oči, a njen glas odjednom izgubi mekoću.
«Šta ti je, Druzila? Ti si princeza, imaš obavezu da se udaš i da rađaš decu. Obično o udadbama odlučuje Cezar, ali ako ga ja zamolim, moćićeš da biraš muža sama…»
Kao sva usamljena deca, imala sam naviku da prekidam sagovornike, naročito kad me nešto mučilo.
«On nikad ne bi dozvolio…» Presekoh se, shvativši da sam izrekla previše.
Matrona uzdahnu, pomeri se ka meni i zagrli me.
«Razumem. Voliš nekoga, kog ne bi smela.»
Ćutala sam. Moju istinu ne bi mogla podneti čak ni emancipovana baka.
«Nećeš ni da mi kažeš?» Zabrinu se ona.
Razmislih u trenutku, šta bi bilo kad bi neko saznao. U mojoj glavi zalebdeše slike, koje izluđivali i terali u plač.
«Ne mogu..!» Promrmljah kroz suze.
«U redu, ne moraš.» Poljubi me Antonija u čelo, a zatim, skinuvši sa vrata maramu od svile, obrisa mi suze. «Jadno moje dete… Oprosti svojoj glupoj babi, što sam te rastužila.»
Još dugo nismo pričali o tome. Baka je bila veoma pažljiva i, koliko mogla, trudila se da mi pruži utehu posle onoga, što smo obe preživele.
«Moja si jedina nada, Druzila.» Govorila je. «Nerona više nema. Moj mlađi sin Klaudije je kreten – nije čudo što mu propadoše oba braka… Moja kći Livila bi me prodala za novac ili moć. A tvoje sestre su, izgleda, povukle na tetku – već mi dosađuju da im tražim muževe…