«Šta ti tu radiš?» Urlao je kao Kerber58 svaki put, kada me video u bakinoj biblioteci.
«Antonija mi je dozvolila.» Ponosno sam odgovarala, i stric me odmah puštao na miru.
Ova prostorija sa živopisnim freskama, urednim policama i stotinama volumena je za mene bila svetinja, u koju sam ulazila s poštovanjem i oduševljenjem. Vergilije, Varon, Ciceron… – nijedan od tih moćnika, koji su gradili pamćenje Rima, mi nije omakao. Gutala sam sve – istorijske spise, grčke mitove, legende, drame… Sanjala sam da će moja dela jednog dana biti prepisivana u Argiletu59, i izvođena na pozornici…
Najveći uzor mi je bio Ovidije – tvorac božanstvenih priča i pesama. U vreme Avgusta, zbog veličanja ljubavi i otvorenu kritiku oholih avgustovaca, njegove knjige bile su zabranjene, i uništavane. Tiberije nije poštedeo ni samog pesnika, oteravši ga na negostoljubljivu obalu Ponta. Antonija je bila dovoljno hrabra i luda da sačuva primerak njegovih «Ljubavnika», jer i ona nalazila spas od stvarnosti u svetu svitaka i mašte.
IX
Uoči prolećnoga praznika Palilia60 stigla je vest da se Livija teško razbolela. Naime, o tome, kakve su tegobe bile u pitanju, znali su samo njen lekar, pravnik i balneator61, ali se pričalo da carica jedva ustaje sa kreveta i stalno jauče. Na moju sreću, sumnjičava starica odmah otposla Gaja «tamo gde pripada», odnosno u Villa Claudiana.
Tog dana rimske žene, saglasno tradiciji, su ukrašavale kuće i dvorišta. Antonija i Agripina Starija su plele cvetne vence za vrata i ognjište, a ja sam kitila sa trakicama fontanu u atriju. Sestre su otišle na Karine62 da pomognu sa pripremama našoj tetki. Nekadašnja čuvena lepotica, Livila Starija je uspela da osvoji naklonost carevog jedinca Druza Mlađeg, i učvrsti svoj položaj rođenjem sina Gemela.
U podne, dvorski glasnik Fabije pozdravi baku, i saopšti tužnu vest, ne krijući pri tome radoznali pogled.
«Ako očekuješ od mene likovanje, onda ću te razočarati.» Reče Antonija sa uzdahom. «Na mene, kao ženu njenog sina, Avgusta uvek može da računa.»
«Želimo majki-carici da brzo ozdravi!» Uzbuđeno dodade majka.
«Žao mi je, moje gospe.» Nemarno prebaci penulu63 preko ramena Fabije. «Noblissima je strogo zabranila posete. A naročito ne bi želela da vidi vas, gospo Antonija.»
«A nek’ je Libitina64 uzme!» Uzviknu kći trijumvira, i, zgrabivši sa stola retku vazu od sidonskog stakla, lupi je o stub. «Prenesi ovo domini. Jesi li čuo?»
Mladić odjednom izgubi hrabrost i, kao dečak, zaklima, a baka opet, preteći, podignu ruku.
«Gubi se, dok tebe nisam počela da gađam!»
Majka, bojažljivo posmatrajući svoju svekrvu i u žurbi odlazećeg gosta, pedantno poče skupljati po podu parčad obojenog stakla. Cela ta slika izgledala komično, pa sam se glasno nasmejala.
«Ta ni mog sinanije žalila kao tu kletu vazu!» Baka mi se pridruži. «I sada, evo, krade mojim robovima posao.»
«To nije smešno.» Namršti se Agripina Starija. «Ja samo učim decu da se ne oslanjaju na robove – previše.»
«Previše – si čitala o Spartaku65.» Odgovori Antonija, u trenu se uozbiljivši. «Samo bogovi, tako im svega, znaju kako mi krvari srce… Moja žalost trajaće sve dok sam živa, ali nemam nameru da setam ovom kućom namrgođena i glumim neku Hekabu66. Potrebna sam mojoj porodici.»
Majka zagrize tanku usnu, i zlovoljno skrene pogled.
«Car nije dozvolio mi da odem na sahranu sina.» Zamišli se baka. «Stara veštica četvrtu godinu drži mog unuka u kućnom pritvoru. Ako ti misliš da su oni završili s nama, varaš se. To je početak naših noćnih mora.»
«Upozoravala sam ga, majko.» Pravdala se Agripina, praveći tužne grimase. «Molila sam ga, preklinjala, da ne ide u Egipat, ali moj muž je uvek bio nedokazan…»
«Znam bolje od tebe, kakav je bio Neron.» Zaustavi je matrona. «Nisu svi stvoreni da puze pred vladarima, a naročito – gorima od sebe. Kada je orao primoran da deli nebo s lešinarima, njegov je usud očigledan.»
«Suprug nije mislio na mene,» Prošaputa majka. «Ni na sinove.»
Antonija joj nije odgovorila.
«Vratimo se pletenju venaca.» Podseti strogo Agripinu i služavke.
U tom trenutku vrata ekusa se otvoriše.
«Domina!» Na ulazu pojavi se Akteon, bakin sekretar. «Princ Gaj je ovde!»
«Kaligula, unuče moje!» Radosno uzviknu Antonija. Majka se zahvali Junoni, a ja, bacivši svoj venac, potrčah bratu u susret.
Gaj se promenio. Bio je od mene višlji, prilično oslabio, i oklevao je da me zagrli. Međutim, ja ni trena nisam čekala.
«Nedostajao si mi..!»
Osetih kako moji zagrljaj i poljubac ga vraćaju iz samo njemu poznatog košmara. Najzad, me pogleda sa nežnošću, uzvraćajući čežnju.
«Morao sam biti jak, Druzila.» Šapnu mi na uvo. «Tvoja je ljubav davala mi snagu.»
X
Tiberije nije voleo žene. Najviše je tome doprinela vlastoljubljiva carica Livija, ali i Julija – njegova druga supruga. Kći Avgusta i majka moje majke je imala teško odrastanje. Kad je Skribonija, Julijina mati, bila trudna, svi rimski auguri i auspeksi67 su tvrdili da će Oktavijan dobiti sina. Ipak, na svet je došla devojčica, što uveliko razbesnelo Avgusta. Istog je dana nesrećna Skribonija dobila razvod i smesta morala napustiti palatu. Pričalo se, da u tom događaju glavnu ulogu je odigrala Livija, Oktavijanova tadašnja ljubavnica. Kad je postala carica, Livija je uporno radila na tome da bi njena pastorka pala u nemilost, što joj na kraju uspelo. Triput udavana iz političkog interesa, Julija je nalazila utehu u slučajnim vezama. Tiberije je njene prevare podnosio veoma teško, zbog čega mu se rugao sav Rim. Na kraju, poslavši nevernu suprugu u egzil, car je rešio da ostatak života provede neoženjen. Samoću i razočarenje on je lečio zabavama sa mladićima, vraćajući svetini za podsmeh kaznama i porezima.
«Kloni se žena, Cezare.» Prorekao mu dvorski astrolog Trasilije na dan Germanikove smrti. «Tebe će upropastiti Pandorina68 kći.»
Postojala je, ipak, jedna gospa, koja uživala Tiberijevo poštovanje. Antonija, čiji su sin i suprug pali žrtvama njegovih spletki, imala je retko pravo lične prepiske sa Cezarom i dolaska na dvor bez poziva.
«Da bi preživela u muškom svetu, dušo.» Učila me baka. «Moraš da imaš stav i umeš da ga izneseš, ne pominjući tuđe greške. I, ako već razobličavaš nekog, ne plaši se, i budi sigurna u sebe.»
Kada je Nemezis69 jedno za drugim uzela Tiberiju sina i majku, Antonija je kao prva izrazila caru saučešće. Gubitak najbližih i strah od atentata su naterali tiranina da se povuče na ostrvo Kapri, prepustivši upravljanje