«Moj otac… te je mnogo voleo.» Rekoh promuklim od plača glasom.
«A da su živi Marko i Helvila,» Odgovori, misleći na preminule roditelje. «Oni bi te obožavali.»
«Zvuči kao šala.» Uzdahnuh, zamišljajući sebe kao snahu.
«Ali nije.» Obrisa mi suze. «Zbog tebe sam shvatio sve, o čemu su mi oni pričali…»
Nisam ga slušala.
«Ima još nešto,» Rekoh teško dišući. «Postoji zavera… Zaleuk, učitelj, mi pričao… Svi smo ugroženi. Trebaš nam, Kasije – meni i Gaju. I mi tebi trebamo.»
Tribun me uze za ruku, i priljubi je svojim grudima.
«Dajem ti reč – reč vojnika. Biću sa vama – do poslednjeg daha.»
Ovo je bilo ono što sam želela da čujem.
U tom trenutku Akteon me podseti na vreme.
«Visosti, počinje negotium88. Ako ne stignem pre prvog klijenta, domina će se naljutiti.»
«A ja moram da nadgledam mlađe kuvarice.» Doda zabrinuto Fotis. «Ove Egipćanke uvek pomešaju sastojke, kad su u pitanju otmena grčka jela.»
Kasije mi pomogne da ustanem, a onda nabaci na moja leđa lacernu.
«Otpratiću te kući.»
«Jahaću sa tobom Koraksa?» Upitah, znatiželjno pogledavši prema tamnom konju.
«Naravno.» Odgovori Hereja. «Neću valjda da ostavim verenicu pored ove sumnjive bare.»
Primetih sitne borice oko njegovih iberijski89 sivih očiju.
«Sigurno nema više od trideset pet.» Pomislih. «Lepši je i od Asinija, i od svih avgustovaca… Čak i od Kaligule.»
On pažljivo me usedne na konja, a onda usedla ga sam.
«Drži se čvrsto, i ne gledaj dole. Ako pripadne muka, odmah kaži.»
«Važi.» Priljubih se uz njegova leđa i zažmurih.
«Drago mi je, što su uspeli.» Začuh iza sebe Akteonov glas. «I što će prikipesa jahati. Put uzbrdo nimalo nije lak.»
«Šteta, što nemam drugog konja.» Obrati se tribun Grcima. «Vidim da ste vas dvoje jako fini ljudi.»
«Ne brini, viteže. Navikli smo na šetnju.» Reče Fotis, u ćudu od njegove ljubaznosti, a zatim, šapatom, na grčkom, obrati se suprugu.
«Takvog i vredi zaprositi.»
«Takvu i vredi oženiti.» Doda Akteon, i poželi jahaćima srećan put.
XV
«Pretorijanci. Nije dobar znak.»
Otvorih oči. Ispred kapije Villa Claudiana su stajala desetorica gardista, obučenih u crveno i crno, i do zuba naoruženih.
«Bolje da sam te odveo na Eskvilin.» Reče mi Kasije, silazeći sa konja. «Ostani ovde, dok ne saznam šta je bilo.»
Zanemevši od prizora, izustih nešto nerazgovetno.
Kasije priđe sedom oficiru, zvanom Kvadrigarije, i pozdravi se s njim.
«Tu smo po nalogu Tiberija,» Odvrati gardista. «Julija Agripina je optužena za ubistvo prestolonaslednika – zajedno sa sinovima.»
U očima mi je potamnelo. Često sam čula majku, kako krivi Cezara za smrt Germanika, prizivajući bogove da kazne sinoubicu, ali za tako nedostojnu osvetu ta žena nije bila sposobna. Princ Kastor, nasuprot svom ocu, nije delovao oholo, iuvek trudio se da izgradi dobre odnose sa našom porodicom.
Kroz rastrgane misli počuh, kako Kasije pominja Sejana.
«Naš prefekt samo izvršava volju cara.» Snuždeno progovori drugi gardista.
«Ko je sproveo istragu?» Pitao je Hereja. «Da li ima dokaza?»
Pretorijanci ćutaše, a Kvadrigarije uperi krivi prst u amblem sa prikazom škorpije – simbolom bezrazložnog ubistva.
«I balavac je uhapšen?» Uzdahnu tribun, misleći na Gaja.
«Nije.» Odgovori gardista. «Samo dvojica starijih.»
Dakle, Gaj nije. Polagano, vratih dah. Kasije okrenu se prema meni.
«Druzila!» Zapanji se. «Ti si bela kao platno!»
«Vodi me kući.» Prošaputah, spremna da se srušim.
Tribun me podignu, i dade čuvarima znak da nas propuste.
«Otvori kapiju!» Naredi janitoru Kvadrigarije. «Stigla je princeza.»
U susret su mi istrčale uplašene Armida i Suzana.
«O hvala bogovima! Domina živa i zdrava!»
«Javite baki da sam… da smo…» Probrbljah, uhvativši Suzanu za ruku.
«Gospa Antonija je loše,» Reče ona zabrinuto. «Kada su uhapsili prinčeve i gospu Agripinu, ona je otposlala malu Livilu kod verenika, pa se zaključala u svojim odajama.»
«Gde je Kaligula?» Upitah nemirno.
«Nema ga, domina.» Odvrati Jevrejka. «U ovoj gužvi nismo mogle da ga pratimo. Bojim se da je otišao da traži tebe.»
Potražih pogledom Armidu, ali je ona samo slegala ramenima.
Uhvatih se za čelo. Dadilje počeše da se nerviraju i guraju, a Kasije, noseći me, zakorači ka peristilu90.
«Gde je princezina odaja?» Podviknu on ženama, a onda tiho obrati se meni. «Ko bi ga znao, gde je sad tvoj brat, i koju glupost napravi.»
«Gaj nije otac.» Klimnuh glavom levo-desno. «On ne pravi gluposti. Čak ni zbog mene.»
U hodniku smo sreli uspaničenog Klaudija.
«Druzila, šta se de-de-dešava?» Stric često mucao dok se nervirao. «Prvo odvedoše t-t-tvoju majku, a onda ti se po-po-pojavljaš i dovodiš Her…»
«Salve i ti, Klaudije.» Prekinu ga Hereja, nogom otvorivši vrata. «Liči mi da Sejan želi presto, i zato huška protiv nas Tiberija.»
«Rekao si nas ili mi se u-u-učinilo?» Klaudije, oklevajući, uđe za njim.
«Danas sam verio tvoju bratanicu – na Kozjem jezeru.» Iskreno odgovori tribun, «Ali ne brini, nisam ti došao u posetu. Samo da se ubedim da je ona dobro. Ostalo uradiće one dve kokoške.»
Suzana ćutke rastrebi moj krevet, a Armida napravi zlobnu grimasu.
«Kako to – ve-ve-veridbu?» Razrogači stric oči.
«Samo ti odmaraj.» Reče mi Kasije, ignorišući retoričko pitanje. «Idem odmah da tražim Gaja.»
Osećala sam se kao da me pregazila dvokolica.
«Zar i K-k-kaligula ne-nestade?» Usplahiri se očev brat. «O majko! Svi smo gotovi!»
«Nemoj da kukaš kao neka baba, idemo odavde!» Povuče ga Kasije za togu.
«Ova žena, A-a-antonija,» Zastenja stric iz hodnika. «Zaključala se u s-sobu i ne pušta nikog, čak ni mene!»
«Dosadio si joj.»
«Senke mi o-o-očeve, sam ozbiljan! Ako ni moja mati ne zna šta da radimo, gotovi smo!»
Okrenuh se do zida i nabacih jorgan preko glave. Umor nadvlada moj strah.
«Kasije naćiće Kaligulu…» Kroz san pomislih. «Baka pričaće sa Cezarom… Dovoljno smo već pretrpeli… Ovaj Iksionov točak91 mora da se zaustavi…»