– слушај, шта?! Да пијем, пијем тако, краљевски. Једном када живимо. А боце су већ старине. Празни су или пуни. Боце се цене, а не вино.
И пили су остале три чаше. Сјели су на трупцу и запалили цигарету: Идот – Марлборо, Тоад – Беломор, и бака Цлавка на стари начин – козја нога. Тако су се онесвестили, без завршетка пушења, седећи…
АПУЛАЗ 4
– Ахххх!! Аххх!!! – чуло се из дворишта.
– Шта је то? – скочио је из кревета Оттила, питајући се. Ум му је још био у сну и он је полако пао на јастук и одмах је хркао.
– Ахххх!!! – Опет је скочио горе и пао наопако с кревета. – ох, дођавола. – Зграбио је длан за чело. – Шта вичете, будало?
Блиједа Исолда Фифовна ушла је у собу раширених очију, прекривајући разјапљена уста обема рукама.
– Аа, аа. – одскочила је и упирала прстом према вратима.
– Шта још? – седећи на поду, питао је Клоп.
– Тамо, у штали…
– Шта је у штали? говори јасније…
– Постоји мртва мачка…
– Која мачка? – поново је упитао Оттила, протрљајући отечено чело. – О цему прицас?
– Мама! – Проширивши поглед на под, рекла је.
– Сада, да видимо. – Оттила је устао и босих ногавица отишао у гаћицу.
Јуче се вратио касно у ноћ кад су сви спавали и зато није питао о триковима затвореника. Зхинка га је пратила.
Стаја је изгледала збијено. Сва погрешно постављена разбацана остала су непромењена. Остероид Одноглазовицх је седео усред смећа: пензионер, радни ветеран, сточар шестог разреда, рођен на дан астронаутике. Муж баке Клавке, тачније Клаудија Алдаровна фон Шлуцхенберг, ћерка барона, ванбрачни Лењинов син. Свима је то рекла.
– Шта радиш овде? упитао је Оттил, старац који пати од дистрофије.
– Сједим. – Деда је смирено одговорио и стегнуо телефон.
– Видим да не радите.
– И шта онда питате?
– Како сте дошли овде? – додао је бас Исолда.
– Иди, схватићу то. рече Бедбуг својој жени и окрене се према свом деди. – Одговор.
– Кроз рупу у зиду Остероид климне главом.
Оттила се пробијао кроз смеће до рупе у зиду и угледао леђа краве која јој је подигла реп. Подигао је поглед и био престрављен: кровови кућа били су видљиви.
– Постоји ли улица или тако нешто? – питао је дјед.
– Хех, наравно.
– А где је моја стока? – Прво што ми је пало на памет Клопу, који је са бочним видом и ушима чуове длаке гледао око стаје изнутра. “Да, скидај дупе”, повикао је и повукао кравји реп. Она му је, у знак освете, сипала поток, попут ватреног црева, са притиском од сто атмосфера. Оттила је одлетила од притиска за два метра према леђима и потиљку и забила се у свињски стајски гној. Исолда је по инерцији потрчала да му помогне и нагнула се наслонивши главу на њена величанствена прса. И она је желела да јеца…
– Фу! – Сјајно је бацила главу натраг у говно и са бочним видом гледала како се притисак мачеха који излијевају из рупе смањује: “Муууу!!!” – зарежала се крава,