– Ок, хех хех хех, опрости ми, изведи ову баку кроз врата тријема. Не, боље од колибе. Јутро је и неко ће је пронаћи.
Жена је узела леш и носила га тамо где је власник наредио. Уосталом, радила је и као техничка техничарка, домар и помоћница секретара у чину старијег душека. Минут касније вратила се и пришла марширајући до стола.
– бацио сам је преко ограде.
– Да ли си будала или нешто слично? Ово је ветеран биљке. Тачно, седећи. Укратко – кврга.
– једеш. – супруга се померила уз тањир.
– Не желим. Требала си је ставити на мој тањир. Каква је то храна? Извадите, пустите децу да једу. Само им немој рећи шта сам јео. А онда презиру.
– Тако је, ако имате курву из уста. Да ли вам је потребно да перете зубе пре последњег чишћења, пре сто година? – супруга је сакупила суђе са стола и отишла до стамбене половине колибе.
– Буди тиха, жено! Шта разумете у мирисима? Океј – скинуо сам рукав са мрвицама и капљицама са стола. – Шта сам желео да кажем. Хух?.. Дакле, спреми се да одеш до Петра.
– Зашто?
– Ох, колега, имамо нови озбиљан посао. Прво и последње!
– Да ли смо пребачени у Санкт Петербург? – Харутун је извукао косу из носница, био је одушевљен и лупкао је трском.
– Не, узми хладније. Истражићемо озбиљну ствар, а не врзмати се по шупама, у потрази за изгубљеним пилићима и биком. А онда, кад га нађемо, биће премештени виши…
– Где је до неба?
– Будале, на небу нема градова, до Америке.
– И шта ћемо тражити? Шта треба пронаћи да би нас послали у Америку?
– Тражићемо нос…
– Чији нос? – Харутун није разумео.
Оттила се попела на сто и прешла на другу страну, ближе каплару. Сјео је и помиловао ноге, разговарао са њима.
– Па укратко.. – почео је пола гласа.
– И шта, онда шапатом?
– Нерд, конкуренција. Овај случај могу да преузму Федери.
– Аххх! Схватио сам уложак.
– Онда, рукав. Хех, супер! Ја сам “уложак”, а ви сте “рукав”. И уложак се убацује у чахуру. Хахаха Смешно
– Но. Ставили су метак у кертриџ.
– Шта, паметно? А знате да су у нашој земљи сви паметни – сиромашни и сиромашни. Да ли желите да направите разлику? Онда слушај, нећу два пута да објасним. Свето место – никада се не догађа. И твоје место, не само Свето. Знате ли колико незапослених људи у нашем селу жели да те јебе да преузму своје слободно место?
Харутун се из страха излетио очима и пролио сузе сенилности.
– Извините, кертриџ, није метак убачен у чахуру, већ тонер.
– Па, онда чуј, колико ћу објаснити укратко: Ееее… јеси ли прочитао Гогола?
– Попио је могул.
– Да ли ме зезаш?
– Било је хумора. Гледао сам филмове са његовим учешћем.
– То је добро. Да ли сте гледали филм о НОС-у?
– О чијем