– Не сси, објаснићу им у Саракабалатанаиаксоиодбски да не можете увредити старије особе. Оттила је одговорио самоуверено и засукао рукаве.
– О, Зиома, одлучио је да упада у нас, – за копиле, најздравијег и ћелавог.
– Сива, повуци је у канту. – подржани танко и у тетоважама, показујући на урну.
– Кажем одмах, смирите се млади, упозоравам вас последњи пут. – љубазно је упитао Клоп, гледајући здравог у очи. Ухватио га је огромном четком за оковратник и подигао га. Насмијешио се ехидно и оштро издахнуо дах. Отворио је очи, као да је затвор и повећао уста, као да жели да стави Иљичеву сијалицу у уста. Гоон је пустио четку и сагнуо се, зграбио га за препоне обема рукама.
– Аххххх!!!! – утопили су све око себе.
Оттила је слетио на ноге и, нагнувши се, нанио други ударац лоптицама, али песницом.
Ударио је ударац песницама минут, тако брзо да је било тешко разликовати његове руке и на крају ударцем у пету ударио у Адамову јабуку. Реднецк је полако падао напријед и пао на мермерни под са челом, рушећи све што је падало на њега. Оттила се одскочио на једну страну, пропустивши пад. Његове кућице ветар дува. И уопште, прелаз је очишћен од свих врста фреелоадерс – пијаница.
Анћефалох је устао, наслоњен на куваково раме.
– Хвала, апцхи, заштитниче. Мислио сам, апцхи, овде ћу умрети.
– Како сте дошли до овога? Затварали су ме на недељу дана? И већ си тако потонуо.
“А он?!”, помисли Харутун, али не рече ништа. Оттила поново погледа каплара и уздахне.
– Ох, Јосхкин мачка, шта су урадили са твојом криглом?
– Да, ок, апцхи, – Харутун махне руком и одврати измучено лице: сломљен нос, две прсте испод десног ока и три испод левог, а не један предњи зуб. Сурови свет бескућника и милостивих у једној особи. Старима је веома тешко да преживе на овом дну на дну.
– Мдаа… али ниси их питао о њиховом носу?
– Не, то ми није ни пало на памет.. – Харутун се полако ткао иза шефа и жвакао језик као и обично, – мада, стани! – узвикнуо је, – да, чуо сам да је бачен на бакар до најближег рецепције, а они – они су умрли у антикварници.
– Ко, они? – Оттила је стала.
– Па, од рецепције су их предали антикварници.
– А у којој?
– И у централном, иза Казањске катедрале.
– Идемо. А онда, одједном су га продали?
Још су изашли из Моса. Бана на Невском проспекту. Двизхуха. Оттила је отишла до тетке која је стајала на тротоару и питала:
– и где је јеботе. Казањска катедрала?
– Не?
– То је: налази се.
– Ниси Рус? гост или радник?
– Но. Ја сам станица.
– видим. Прошећите Невским, према Тргу Палате и на левој страни видећете катедралу.
– хвала Здравље вама и вашој дјеци … – Прије него што се Бедбуг захвалио и кренуо са Инцефалопатом уз тротоар.
Случај је успешно завршен. Споменик је враћен на своје место и стављен под аларм и видео