Kako sam postao pušač?
Koje je ključno iskustvo koje je dovelo do toga da mi cigarete postanu navika?
Koja je pozitivna namera stajala iza toga?
Moje spoznaje:
Ready to go – biti spreman PSIHIČKI
Jesi li spreman? Jesi li zaista psihički spreman da prestaneš da pušiš? Predivno, onda krenimo sa predispozicijama.
Kada sam u prošlosti puno puta pokušavao, nedostajalo mi je dosta toga, ponajviše unutrašnje spremnosti i želje. Mnogi čekaju pravi trenutak i nadaju se da će doći nekad. Ali po-stoji li uopšte pravi trenutak? Naravno da ne. To je samo laž da se zavaravaš, ili još bolje rečeno da kasnije imaš izgovor. Jednostavno nije bilo pravo vreme za prestanak. Čuo sam to toliko puta. Ali ako i dalje želiš da lažeš sebe, nastavi tako da razmišljaš. Veruj mi, veoma dobro znam o čemu govorim.
Laži su izgovori koje govorimo sami sebi i u koje bismo želeli da verujemo!
Pravi trenutak je onaj kada se po prvi put stvarno zapitaš kako da se zaista odvikneš od pušenja. Ne pre. Sve prethodno – u većini slučajeva su bile vežbe za stvaranje alibija. Ono što je takođe vrlo važno: prevashodno TI moraš da budeš spreman. Ne tvoj partner, prijatelji, poznanici, roditelji, braća i sestre, društvo – ne, samo ti sam moraš to da poželiš.
Uvek me pitaju kada sam odlučio da prestanem da pušim. Ne mogu to tačno da kažem. Tajming je zapravo tada bio prilično nepovoljan jer mi se puno toga događalo. Ali još uvek znam jednu stvar s apsolutnom sigurnošću: bio sam psihički spreman!
Ali kako se to uopšte postaje?
Više od 13 godina moj način razmišljanja izgledao je ovako:
Ja bez cigarete – bilo je to jednostavno nezamislivo za mene. To je stvarno najgori stav koji čovek može da ima. Ponavljao sam to godinama. Iznova i iznova. Da li je onda iznenađujuće što ljudi pokušavaju da prestanu po nekoliko puta, ali ne uspevaju? Mislim da zbog toga mnogi pokušaji propadaju: ljudi žele nekako da prestanu da puše, ali već im nedostaje cigareta i ne mogu da zamisle život bez nje. Pokušaj je tada od starta osuđen na propast. Jednostavno nije dovoljno da to tek onako poželiš. Moraš da budeš stvarno psihički spreman.
I šta dalje?
Prvo pitanje koje sebi moraš da postaviš glasi ovako:
• Da li JA želim život bez cigareta?
To što uopšte čitaš današnje poglavlje već pokazuje mnogo. Iznad svega, da si u osnovi spreman na to, inače ne bi stigao ovako daleko i ne bi više čitao.
Vrlo dobro. Ne, to nije samo vrlo dobro, izvrsno je! Svaki pušač koji sledi ovaj cilj u osnovi ga i želi. Dalje je reč samo o veštini, o načinu kako to da se ostvari i sada ću ti to i pokazati. Kao što je već rečeno, zajedno ćemo krenuti tim putem i uveren sam da ćemo dostići cilj koji smo postavili.
Evo još nekoliko dodatnih pitanja koja bi obavezno trebalo da postaviš sebi:
Kakav bi bio moj život bez cigareta?
Kako bih se ja osećao kao nepušač?
Kako bi izgledao moj život kao život osobe koja je prestala da puši?
Ovo su pitanja koja su me tada zaista prodrmala.
Prethodno moram da napomenem nešto važno. Trebalo mi je puno vremena da odgovorim sebi na ova pitanja.
Zašto? Jednostavno, u protivnom bih se relativno brzo setio onih odgovora o kojima svi pričaju i koje sam do sada čuo barem 1000 puta. A baš te odgovore nisam hteo, jer sam znao da me oni neće pomaći ni za milimetar. Nadao sam se da ću sam pronaći odgovore na ova pitanja. Gde? Unutar sebe, u podsvesti. Znao sam da će moji odgovori doći samo ako uđem dovoljno duboko u sebe i započnem potragu tamo.
Podsvest i način na koji je koristimo za sebe, a ne protiv sebe, intenzivno će nas zabaviti u sledećim poglavljima. Ali, za sada, idemo redom.
Zaista postoji mnogo razloga zbog kojih čovek treba da prestane da puši. I oni mogu biti sve samo ne pogrešni. Ali jesu li to zaista tvoji motivi, tvoji razlozi? Je li to zaista tvoje zašto?
Ko ima ono ZAŠTO zbog kog živi, otkrije gotovo svako KAKO.
Fridrih Niče
Ljudi su individue s različitim motivima i ciljevima. Argumenti okoline mene gotovo nikada nisu doticali – zbog čega bi?! Na kraju krajeva, to nisu moji lični stavovi. Tek kada sam sebi postavio gore navedena pitanja, iznenada su došle spoznaje. Ali ovoga puta one su bile moje, a ne deo javnog mišljenja. I tu se krila ključna razlika. Još jednom: sve što naše društvo uopšteno govori i piše o pušenju ni u kom slučaju nije pogrešno. Na neki način je čak i vrlo dobro da se izveštava o tome koliko je pušenje štetno. Većina ljudi zna sve to, naravno, i mnogi su do sada sigurno imali koristi od ovih podataka. Ali u mojim očima to samo po sebi jednostavno nije bilo dovoljno.
Postoje ljudi koji su usvojili te informacije, ali im one gotovo ništa ne znače i teško da mogu nešto započeti s njima.
Strastveni pušač koji uvek čita o zdravstvenom riziku pušenja u većini slučajeva prestaje da čita.
Vinston Čerčil
Čim osoba sama sebi postavi određena pitanja, rezultat obično bude drugačiji. I meni su ova pitanja ranije bila potpuno strana. Tačnije, nisam ih uopšte bio svestan. Stoga nije ni čudno što su moji rezultati bili toliko slabi. Nije ni moglo biti drugačije.
Ali uvek je bolje ikad nego nikad. I u jednom trenutku sam se i ja otvorio i bio spreman za ovaj korak i za ova pitanja. Sem toga, gotovo niotkuda sam shvatio sledeću tvrdnju:
Svaka velika stvar je jednom započela pitanjem.
Takva pitanja postavljaš ti sam sebi i nesumnjivo je podsvest zadužena da traži i pronalazi odgovore na njih. Tvoja podsvest, tvoj najveći prijatelj i pomagač, pozabaviće se tim pitanjima i „dostaviće ti” odgovarajuće odgovore. Samo veruj. Odjednom će se pojaviti druge perspektive pušenja, koje su mnogo ličnije nego što ti se sada čini. A kada se to dogodi, naposletku se rađa spremnost.
Još jedna stvar: Molim te, nemoj sada da očekuješ čuda na brzaka. Ovi „odgovori” ne dolaze odmah, bar većina uglavnom ne. I kod mene je, na početku, bilo potrebno malo više vremena.
Ali nakon nekoliko dana, stigli su prvi odgovori u obliku pozitivnih misli i slika. Prvi put sam sebe video u svojoj mašti bez cigarete. Izgledalo je prilično stvarno. Imaj na umu da sam u to vreme još pušio. Ali što sam se duže zabavljao tim razmišljanjima, to sam češće ponavljao sebi pitanja:
Kakav bi zaista bio moj život kao život bivšeg pušača i totalno bez cigareta?
Kako bih se osećao kada bih konačno bio nepušač?
Kako bi bilo da stvarno zauvek ostavim taj teret iza sebe?
Svidela mi se ta ideja. Kasnije ćemo se detaljno pozabaviti temom mašte, a takođe i kako možemo da je treniramo kako bismo mogli da doprinesemo svom uspehu.
I dok sam sebi neprestano postavljao ova pitanja, primetio sam da sam već napredovao iznutra. Kao što rekoh, nisam ranije poznavao taj osećaj, ove misli. Sada se više nisam opirao tome. Upravo sam priznao. A to je bio prvi i, u mojim očima, odlučujući korak. Činjenica da je ovaj put reč o „mojim odgovorima” sigurno je igrala vrlo veliku ulogu.
Obavezno zapiši svoja zapažanja. U nastavku sam rezervisao nekoliko redaka za tebe. Možeš ih zapisati ovde ili na listu papira.
Svi