Postavi sebi, molim te, sledeća pitanja:
Zašto sam uopšte počeo da pušim?
Kako sam postao pušač?
Koje je ključno iskustvo koje je dovelo do toga da mi cigarete postanu navika?
Koja je pozitivna namera stajala iza toga?
Pažnja! Zbog poslednjeg pitanja često me gledaju pomalo čudno. Iako se zna da je pušenje štetno, iza svakog pušača stoji pozitivna namera koja ga tera da posegne za cigaretom, inače to uopšte ne bi činio. Zavisnost, ili ono što nazivamo zavisnošću, pojavljuje se nešto kasnije. U početku smo samo želeli da zadovoljimo određenu potrebu i mislili smo da je cigareta pravi način za to. Kakva zabluda i potpuno pogrešan pristup!
Evo nekoliko primera mogućih uzroka:
U svim ovim primerima stoje u osnovi dobre namere ili motivi, ali sredstvo (cigareta) kojim bi trebalo zadovoljiti potrebu ili popraviti raspoloženje je, naravno, potpuno pogrešno.
Zašto toliko ljudi počinje da puši u određenom uzrastu? Najčešće su to mladi. Zašto to rade? Zato što većina ove potrebe nameće sama sebi svesno!
Šta je mogao biti slučaj kod tebe?
Izuzetno je važno da sebi postaviš ova pitanja i da se svesno i intenzivno s njima suočavaš. Kroz predstojeća poglavlja shvatićeš zašto je to apsolutno neophodno i zašto sam se na samom početku zabavio ovom tematikom. Dakle, već te čeka prva vežba. I molim te da odvojiš vreme da je temeljno odradiš – jer će ti se isplatiti!
Ali pre nego što te pustim da uradiš ovaj domaći zadatak, želim da ti ispričam kako sam ja postao pušač.
Nikada se nisam bavio time do zadnjeg pokušaja da prestanem da pušim. Puno toga je bilo drugačije pri mom poslednjem pokušaju. Između ostalog, počeo sam da se pitam zašto sam uopšte morao da počnem da pušim i šta je, u stvari, mogao da bude okidač za početak. Sama činjenica da sam počeo da istražujem uzroke uveliko je promenila moje razmišljanje. Čista slučajnost? Ne, mogu sa 100% sigurnošću da kažem da nije tako! Ne verujem u slučajnosti, jer sve ima uzrok, a sam tim i posledicu.
No, vratimo se prvobitnoj priči.
Do mog poslednjeg pokušaja da prestanem da pušim, rečenice ili misli koje sam sebi sugerisao u vezi sa pušenjem bile su sledeće:
„Trenutno proživljavam veliki stres jer je moj program doškolovavanja tek počeo. A budući da moram puno da učim, cigareta dolazi kao poručena da se opustim.”
„Ne znam šta svi ovi zakleti nepušači uopšte pričaju. Raspredaju o nečemu o čemu uopšte ne mogu da sude.”
„Cigareta mi tako prija, jednostavno me smiruje, zbog toga sam morao da propušim.”
Ovo su samo neka od mojih uverenja koja sam tokom godina internalizovao.
Zvuči logično, zar ne? Stresa će biti tokom čitavog života, tako da je super što sam na vreme počeo.
Tako sam tada mislio. Je li ovo istraživanje uzroka?
Da li se tako postaje nepušač? Teško!
Kao što rekoh, nisam dobio odgovore sve dok intenzivno nisam potražio motive, i toplo ti preporučujem da uradiš isto tako.
Ovako je počelo kod mene – ovo je bio moj okidač...
U mladosti sam mnogo voleo da gledam filmove i serije.
U jednoj od tih serija glumio je upečatljiv lik koji je pušio gotovo u svakoj sceni. Ovaj je čovek izgledao vrlo impozantno s cigaretom u ruci. Pored toga, imao je ulogu odgovornog poslovnog čoveka. Da, bio je zaista jaka ličnost i u kombinaciji sa svojom harizmom znatno mi je privukao pažnju. Cigareta je bila šlag na torti. Celu je stvar učinila gotovo savršenom. Bez cigareta moj „junak” tada ne bi vredeo ni upola toliko. Svaki put kada bi zapalio cigaretu i počeo da puši, mislio sam da je to kul i primamljivo. Što je više to radio, više mi se dopadalo. Nažalost, tada nisam ni primetio da sam već nesvesno ušao u „začarani krug”. Činjenica da me je ovaj lik tako fascinirao učinila je proces još bržim. U svakoj epizodi bukvalno sam čekao trenutak kada će ponovo da zapali cigaretu. I ta je igra započinjala svaki put iznova.
Što je češće to činio, izgledao je sve bolje. Dok sam gledao te scene, sve više i više me je obuzimalo oduševljenje. Ako ovaj sjajan lik to radi, onda to jednostavno mora da je dobro. Zračio je upravo svim onim što mi se veoma dopadalo. Jednostavno neodoljiv, upravo to želim da budem i ja.
Mogu da razumem ako ti ova priča zvuči pomalo čudno. Kada sam počeo da tražim uzroke i pokretače želje za pušenjem, u početku se i meni činila pomalo apsurdna. Ali što sam više razmišljao o tome, postajalo mi je jasnije šta je bila grudva koja je pokrenula lavinu. Stvarno glupo, znam!
Šta se ovde desilo? Mislim da ti je sve jasno. Zašto, inače, ima sve manje i manje filmova u kojima se puši? Šta misliš, zašto je reklamiranje cigareta postalo toliko ograničeno ili čak i zabranjeno?
Svaka reklama služi svojoj svrsi i utiče na nas više nego što mislimo i pre svega više nego što primećujemo.
Molim te, shvati me sada na pravi način. Ne krivim nikoga. Ni reklamu, ni lika u seriji, ni producente, ni svoje okruženje, niti bilo koga drugog. Jedina osoba u koju mogu da uperim prst bio sam ja i samo ja. Niko drugi.
Bilo bi isuviše jednostavno okriviti druge. Naravno, poneka filmska scena potpomogla je celu stvar. Ali znam iz iskustva da nisu svi koji su gledali ovu seriju morali da počnu da puše. Isto tako znam i da nisu svi koji su gledali reklamu za cigarete postali pušači. Postoje i ljudi koji su odrasli u okruženju pušača, ali nisu dopustili da to utiče na njih. Na kraju krajeva, svi moraju da preuzmu odgovornost samo za sebe, ali mnogi to još nisu dobro shvatili. Onome kome pripisujem krivicu, njemu dajem i moć!
Cena veličine zove se odgovornost.
Vinston Čerčil
Zato u ovom delu evo moje molbe za tebe:
Ne traži krivce! Ako stvarno želiš nekoga da okriviš, okrivi samog sebe.
Ali učini to samo ako baš moraš, u nekom razumnom okviru. Sada nema apsolutno nikakvog smisla prekorevati sebe. Ono što se već dogodilo, ne može se izbrisati. Pusti to i gledaj napred! Daj sebi priliku za novi početak i deluj.
Molim te, nikada se ne nerviraj zbog stvari na koje ne možeš da utičeš. Umesto toga, zapitaj se kako ovaj put možeš postupiti bolje. Oprosti sebi ovu „grešku” i budi pozitivan. Jedini razlog zbog kojeg moraš da se još malo vratiš u prošlost jeste da saznaš stvarne motive svoje odluke u to vreme, kako bi saznao koja je bila pozitivna namera u svemu tome.
Jednom, kada saznamo šta je bio okidač, mnogo je lakše „lečiti stvaran uzrok”. Trebalo mi je mnogo vremena da to zaista shvatim. U međuvremenu sam došao do zaključka da se mnogi pušači često osećaju slično.
Stoga, moj apel za tebe: daj sebi dovoljno vremena i ne žuri!
Razmisli na miru o tome šta te je podstaklo da počneš da pušiš.
Do kojih si misli došao i koji su zaključci iz njih proizašli?
Obavezno zapiši sve što zaključiš! Iskoristi praznu stranicu na kraju ovog poglavlja. Kasnije ćemo još raditi na tvojim uverenjima i spoznajama. Zato je sada vrlo važno da ih spoznaš.
Tek kada ih postaneš svestan, mnogo toga ćeš shvatiti. Tvoj plan da postaneš