и растлињаке на комаде, а свиња Борусиа, мамута, настојала је да га угризе за пету, а само дршка мини мача из осамнаестог века стрши из никла ометаног неупадљив захват. Даљина је била кратка, а друг је већ вриштао за помоћ и само су оштри завоји помогли да се извуче и побегне, што је наговештавало мноштво азијско-цигана и народних суседа-гледалаца који су зурили изван ограде. Таџикисти и мајке циганке повукле су децу са ограде, али се нису одвајали, желећи да гледају живи трилер под називом: «освета и погубљење свиње мамута Борусија над борцем руске војске». И било би трагично да није било спасилачке гнојиве на крају баште, али у њој се налазе спасилачке виле са којима становници руских села крију сено у хрпама. Зграбили су их, спретно, борца, и у трену се све догодило другачије или обрнуто: свиња Фигхтинг је побјегла, а један борац покосио јој је масне стране, према стабљици, и тако професионално брзо и тактично, као да је на тактичком испиту, не држи вилице, већ јуришну пушку калашњикова, бајонетним ножем. Па чак је и публика подржавала борца аплаузом, хвалећи и поздрављајући надолазећу победу хомо сапиенса, обичних руских трупа – над природом, разума над умом, и као резултат тога свиња није могла да поднесе напад и срушила се мртва, тачно пред вратима куће, на прагу којих је стајала грбава држећи шал у једној руци и бацајући другу иза доњег дела леђа, бака Иад-Виг. Комар је уписао последњи тик у леш свиње и виле, пробијајући беживотно тело животиње, млатарајући попут низа контрабаса и звецкања.
– Па, бако, друже Спартак херојски је почео. – готов, сипајте и постављајте сто!!!
Бака је повукла за собом ваљак, који вади тесто за кнедле и пице, и простирком га лупила по лобањи. Зачуло се тупим звоњавом и нас двоје смо једва побегли од ње. Такође је калдрма од десет до пет килограма бацала на нас. И сви гледаоци су прешли на њену страну и кренули да нас ухвате, али нису сустигли, већ је леђа од камења болело. Бака Иад-Виг, а затим је написала жалбу команданту пука, на коју су ми дали десет дана, и друже – две године су пљеснили дисциплински батаљон, где је одзвањао од звона до звона, ручно чистио говно у локалној свињарији…
напомена 3
Тоалетно хркање
Било је то овако: иза метро станице великог заповједника, светог и праведног Саше, у зони штетних алиментација био је тоалет са три кабине повезане једним ланцем, ограничене једном сврхом, од којих су двије служиле као радни тоалет, гдје су становници Ст. Петерсбургу, а трећа је била канцеларија оператера и благајника, у једној особи која је прикупљала новац за пружање услуге срања срања.
Људи су стајали у реду, бјежећи у ишчекивању свих почетних мјеста. А у размаку између посетилаца, трљао сам за новцем и лемио за свој новац дебелу тетку, која заузима место оператера и благајника ових био ВЦ-а, Клавдиа Филипповна Ундерсхрам, наследног Лењинграда у петој генерацији. Није одмах подлегла мом грубо злочиначком заклетвом, убеђујем, желим напоменути да се тада нисам изражавала и разговарала сам с њим.
