Pošle su suze niz to staračko lice a mene je obuzela neka tuga. Zagrlio sam ga i zamalo što nisam zaplakao.
‘Ovo su i tužni i srećni trenuci sine. Tužni su, jer postajem svjestan da ćeš nas za malo više od godinu dana, kada završiš osnovnu školu, napustiti. Poći ćeš da živiš svoj život i da vodiš svoju borbu. Kod mene i babe neće više živeti moj Parapanac.“ Tada su mi suze granule niz lice. Počeo sam da plačem kao malo dete. I đedu se po neka suza skotrljala, natapajući staračke bore njegovog lica, ali je on umeo bolje da se obuzda. Baba se, koja je upravo ušla, videvši nas da plačemo, uplašila da se meni nije nešto loše desilo. Objasnismo joj da smo pričali o vremenu kada ću ja završiti školu i kada ću morati da odem od njih.
‘Jeste da nijesu lijepi, ali za te trenutke živimo. Zbog toga je tužno svako odrastanje. Do tada ima još dosta vremena tako da se nećemo unaprijed rastuživat’ – reče nam baba i mi nastavismo vedriju stranu razgovora.
‘Srećni trenuci moga života su ispunjenje zaveta mojih prađedova da sve znanje i moći koje su mi oni ostavili prenesem tebi. Sa tim sam ispunio najveći zadatak u mom životu. Stvorio sam novog Izabranika. Ni jedan procenat tvojih moći nije manji nego kod mene ili kod prethodnih Izabranika. Kada dođe vreme i ti ćeš morati isti zadatak da ispuniš. Možda će sledeći Izabranik biti tvoj sin ili neko od sinova tvoje braće. Možda će se opet vratiti da bude u našem plemenu ali ga nikako ne smeš svojevoljno i na silu forsirati. O tome ćemo se tada konsultovati.’
Samo da si ti meni živ i zdrav đedo, pa ćemo se o svemu dogovoriti.
‘Ne sine, ja tada neću biti živ. Seti se da sam i ja moga prađeda pitao da li si ti predodređen da budeš Izabranik. Čuo si šuškanje ali nisi mogao da razaznaš reči. Pet noći me uzastopice prađed ispitivao proveravajući da nisam šta od njihovih zaveta zaboravio da upišem u moje sveske. Kada je video da ništa nije preskočeno, dao mi je znak da možemo da počnemo. I evo smo ispunili zavet. Svo znanje sam ti preneo, samo ti nisam mogao preneti vidovitost. Ono se meni pojavilo kada sam preživeo ujed zmije. U suštini, nije ti ni potrebno jer imaš moći da osetiš tuđe misli i da svojom svešću narediš drugim osobama da izvršavaju tvoje zapovedi. Sa svim moćima koje poseduješ ćeš biti srećan jer ćeš mnogima pomoći, a vidovitost bi ti bila ogroman teret. Kao što sam hiljadama puta video mnogo lepih stvari, tako sam video i problem koji će snaći mene i moju porodicu. Mnoge stvari sam moga da izmenim ali ono što je suđeno, na šta nisam mogao da utičem, to mi je stvaralo neopisivu bol. Najviše boli ono što vidiš da će nastupiti a na to nikako ne možeš uticati da se izmeni. Znam da u početku nećeš raditi sa ovim i da će te život odvesti na sasvim druge puteve. Isto znam, kada počneš da pomažeš ljudima, da ćeš imati velike uspehe. Upoznaćeš čoveka iz daleke zemlje, mislim da će biti iz Rusije koji će spasiti tvoje dete. Krenućeš da se odužiš za učinjeno dobro i na taj način ćeš pokazati kolike moći kriješ u sebi. Sprijateljićete se. Dolaziće kod tebe i ti ćeš ići kod njega. Sa njim ćeš obići mnoge zemlje svijeta. Ispričaće ti sve muke i probleme koji su ga snalazili u životu i ti ćeš se angažovati da mu pomogneš. Drugi će čovek, kojem je tvoj prijatelj u svemu pomoga, sa kojim će, zajedničkim radom stvorili ogromno preduzeće, prevariti tvog prijatelja i sa prevarom mu oduzeti bogatstvo koje mu je on stvorio. Uzvratićeš mu za svo dobro koje ti je učinio i od tog prevaranta izvući deo bogatstva koje pripada tvom prijatelju. Tada će se saznati za tvoje moći i tada će nastupiti mnogi problemi. Ne mogu ti sve o tome ispričati jer na mnoge događaje ne mogu uticati.
Mnogi moćnici će poželeti da saznaju tvoje tajne i da dobiju tvoje moći. Moćnicima i bogatašima nikada moći i bogatstva nije dosta. Oni će poželeti da tvojim znanjem koje je zapisano u ovim sveskama, uzdignu sebe do Božijeg prestola. Nećeš imati problema samo sa jednim čovekom, nego sa mnogo njih. Razni mafijaši će pokušati da ti doskoče, da ti otmu sveske a ti ćeš morati da upotrebiš svo znanje i lukavstvo ovoga sveta da, biti uz tebe i u svemu ti pomagati. Pokušaće, uz pomoć raznih crnih magija, da te slome ali im neće uspeti jer ću ti u tome ja pomoći, sklanjajući sva negativna usmerenja ka tebi. Tada će ti život biti prepun avantura i opasnosti. Dobijaćeš ogromne pare da bi prodao duhovno bogatstvo koje ti je u amanet dato. Seti se reči iz narodne pesme: Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogriješiti dušu. Nema bogatstva na ovome svetu sa kojim se to znanje i moći mogu platiti. Zato nikada ni za kakve pare nemoj te sveske prodati.’
Završio je a ja sam uzdahnuo: Đedo baš si me zabrinuo ovim rečima.
‘Nema šta da brineš sine. Još mnogo godina će proći, ti ćeš skoro zaboraviti sve što sam ti rekao a onda će početi da se dešava sve ovo što sam ti ispričao. Moraš se unapred spremiti za ove događaje jer kada oni počnu, nećeš imati vremena i tada možeš izgubiti sve. Naučićeš da igraš šah. U toj igri ćeš biti među najboljima. Zahvaljujući svojim moćima pobeđivaćeš i velemajstore. Iz njihove svesti ćeš čitati najbolje poteze pa ti neće biti teško da ih pobediš. Ta igra će te naučiti da u sudnom trenutku života povučeš najbolji potez ili da uradiš ono što je najpotrebnije. Tada, kada se svi urote protiv tebe, moraćeš da povučeš poteze vrhunskih šahovskih velemajstora da bi opstao. Ako odigraš samo jedan pogrešan potez, ili ako ne budeš spreman za ovu borbu, znaj da ćeš izgubiti sve. I tajne i život i porodicu.’
Video je zabrinutost na mom momačkom licu pa me je umirio rečima: ‘Ne brini sine, reka sam ti da će još mnogo godina proći pre nego što počne to da se dešava. I kada počne da se dešava ja ću biti uz tebe. A sada idi malo da se igraš jer ćeš posle morati da vežbaš.’
Pošao sam. Uvek sam se nekako sećao tih njegovih reči ali su vremenom ipak polako počele da blede u mom sećanju.
Završio sam sedmi razred. Đedo je odlučio da polovinom jula posetimo mamu braću i sestre. Ja sam ih mnogo puta posećivao tokom dana i noći. Znao sam skoro sve šta se sa njima dešava. Jedne sam noći slučajno duhovno prisustvovao kada je jedan bogataš ukrao jagnje mog siromašnog rođaka. Imao je dosta svojih ovaca ali je, da bi ugostio prijatelje koji su mu dolazili u posetu, ukrao jagnje i zaklao ga. Tu noć nikako nisam mogao da obavestim rođaka pa sam rešio da to uradim kada dođemo kući i da javno optužim bogataša. Kada sam ujutro to rekao đedu on mi je objasnio da na taj način ‘Bogataš će se snaći, ubediće narod da ste mu to podmetnuli a onda će reći da su to tvoja majka i braća uradili.’
Đedo, ja sam video gde je on zakopao kožu. „Ni to nije nikakav dokaz. On isto može reći da je neko od tvojih to uradio pa sada okrivljujete njega.“ Đedo, nateraću ga sa svojom svešću da prizna…
‘I stvorićeš sebi večnog neprijatelja’ – nastavio je đedo moju nedovršenu rečenicu. On mi đedo ne treba kao prijatelj kada znam da je lopov.‘Većina ljuđi su lopovi sine moj. Ima siromašnih ljuđi koji na pijaci ukradu kilo krompira, uhvate ih i čitav grad o tome bruji a ima bogataša koji ukradu ogromne pare, o tome niko ništa ne zna i oni su uzorni građani. Ima bogataša koje uhvate u krađi ali oni plate advokate, potegnu veze i poznanstva i na kraju ispadne da ništa od njihove krađe nema.’
Pa kako ću ga đedo naterati da mom siromašnom rođaku nadoknadi štetu?
‘Nikada se nemoj isticati jer će se o tvojim moćima prepričavati i one će se uzdizati do nebesa. Budi tih i smeran. Kad god hoćeš nešto da uradiš, uradi to u potaji da niko ne zna. Na taj način ćeš ispuniti pravdu a niko te neće mrzeti ni osuđivati.’
Te noći sam svojim duhom posetio bogataša. Bila mi je to prva poseta kojom sam želeo nešto da postignem a ne kao do sada što sam obilazio moje kod kuće da vidim šta rade. Malo sam ga gušio a onda sam ga pustio da se probudi. Skočio je iz kreveta kao poparen.
‘Kuš sotono, odlazi od mene!’ počeo je da viče u paničnom strahu. Bio sam svestan da me ne vidi. Blejao sam i zakrkljao isto kao jagnje koje je zaklao. Tog trenutka je ušla njegova žena koju su probudili njegovi uzvici i roptaji.
‘Bog