– Па, како? – упита каплара.
– Шта, како? – Отила се смрзнула, питајући кисело. “Да ли ми га нудите?” Ожењен сам, молим те…
– Не, уложак, затворио сам га, апцхи, – И Инцефалопат је хемичара гурнуо у рупу, – пузите, хајде, дебели кретену. – Али заглавио је са поменутим местом у њој. Као што кажу: ни туди ни сиуди. Тако је, пола центара на рекламираном месту. Па дупе није ушао. Ацефалопат је остао иза зида, поред душника апотеке на улици.
– Шта је урадио? Иста трља конопље?
– Не, још горе. Ругају се домаћим апчикама, животињама. – одговори Харутун иза зида.
– Моја стока, шта хоћу, онда стварам.., фу, ја стварам. – прскање слоновима, са хемичаром усисаним.
– И шта је он урадио? – умешао се деда.
– Да, одсекао сам вепра мостове тестере, апчија, комшије и назвао. – известио је Харутун.
– И шта је то? Ако бих желела желе с месом, – извињење, задржан сам. – онда ми наређује да одсечем читаву свињу? Штавише, у њему још увек нема довољно тежине, а фрижидер је изгорео.
– Да, умрла би за тебе?! – Изненађено, стојећи иза Исолдовог мужа и смејући се.
– Да, не бих умро, кажем вам, прегледао сам и зацелио ране, а затим зашивео.
“Риболов, апцхи”, додао је Харутун.
– И шта је то?
– И шта се то обрађује? упита Клоп.
– Моонсхине.
– Да, анестезирана, апцхи, – нацерио се Харутун. – да свиња вришти за читаво село, да су се се отарасили чак и Апши, наркомани из конопљег никла. И ја, Апцхи, успут, прошла сам их два дана, без сна, без сокола, без Исолда Апцхија, касете.
– Каква врста електричне траке? – упита деда.
“Па, драги”, Харутун је оклевао и плакао.
– Које су руке везане у Америци. – Питао сам се Изолде.
– виски, или ста? – објаснио је Оттила. – Мдааа – Клопови образи су се испразнили. – ово је рок.
– Који је рок? – Хемичар је заборавио.
– За малтретирање животиња, чланак.. ух?! Не сећам се Али судија ће дати три године и лемити чланак.
– Да, убићу га, ако треба.
– Касно! – закључио је Оттил. – Одведите га у Харутун и затворите га у вашу шталу. – одврати Харутун.
– Да, тако да је покварио сву стоку Апцхија?
– не држите свиње? Кур'ан не наређује. – Додан Остероид.
– Ја сам будиста, прво, апцхи, и друго, мој пенис?! – Харутун је зацвилио – Угризнуо је наушнице у капку.
– И шта, цоол. Пиерцинг у нашој земљи није забрањен?! – хемичар се смејао. – Пунк – пенис, супер је.
– Рећи ћете куеерс-у у зони. – прекинуо је деда. – Пустите да се овде залепи. Свеједно, у наредних пет дана неће изаћи ако се не нахрани. И нека ваш помоћник спусти панталоне. Нека се сељани диве. Можда ће га неко неспретан звучни сигнал очистити. – Остероид је урлао. – Ах, Харутун? Можеш ли да га јебеш за дивљу свињу? Постани мушкарац, иначе си у момцима десетак година. Ниједна жена у селу није дошла. Сумњиво тако?!