Луди детектив. Смешан детектив. СтаВл Зосимов Премудрословски. Читать онлайн. Newlib. NEWLIB.NET

Автор: СтаВл Зосимов Премудрословски
Издательство: Издательские решения
Серия:
Жанр произведения: Приключения: прочее
Год издания: 0
isbn: 9785449805669
Скачать книгу
Ово је морон из Кизикхстона. – старац се смрзнуо.

      – И шта?

      – Да, он је наркоман, јебем се. – старац је прстима ударио Адамову јабуку.

      – А ти?

      – Ја? Проклетство, ово је кључна будала коју овај морон поштује.

      – И шта, заиста комуницирају? она је добра према њему.

      – Да, понудио јој је додатни приход. Пијењем, наравно.

      – На суду, наравно, нећете сведочити ове речи против Идота.

      – држиш ме за некога, шефе. Ја нисам кучка. Нисам био у зони и не бих плесао на твоју лулу. Боље време од канте за слободне руке.

      – Охлади се. То сам ја. Шта ако?!

      – Разумем, шефе.

      – И хоће ли Баба Клава моћи да ради?

      – Наравно. Иако има 65 година, плута попут булдожера. Али Идот?! Биће проблема.

      – Неће. И ја ћу је привући.

      – И новац свима, подједнако?

      – Ви више, али након прелепих сати.

      – А ако то учинимо, и нећемо радити леп сат?

      – Набавите Цхирп од мене, а казна није одобрена. Пуно посла.

      – Али шта треба градити?

      – прасе се мора повећати. Желим свиње. Па, руке?

      Старац слегне раменима.

      – Па, ако под овим условима, три дела.

      – Ви сте четворо и не заборавите на термин.

      “То и то”, затресао је главом, шкљоцнувши на шталу, “наравно да се слажем.”

      – Тада смо се договорили. Хоћете ли платити Даћу вам новац, али и ви сте тражени, пресечете то, Тоад?

      – Оооох, ја?! Срање питање, шефе, хајде да то урадимо!! – Стари је дубоко удахнуо и запалио још једну цигарету. – Па, ја некако волим водитеља?!

      – Чини се као.

      – А када почети?

      – Чак и сада, рећи ћу Арутуну да га доводе Идота и бака Клавка. А ево Идота.

      – Сетите се морона, он ће се појавити.

      Идот се појавио на вратима.

      – Па, шта сте донели? – Бедбуг се окренуо клинцу.

      – у готовини

      – колико?

      – Довољно пар комада?

      – Доста, али то није све. Помоћи ћете старом, он ће вам све објаснити.

      – На ово? Па добро, шефе, пропустен је.

      – сада ћу вам искочити око, одговорити за базар, цртати? – и Жаба је појурила с Питцхфорк-ом, који није био далеко, на Идот.

      – Чекај! – Имам ваздушни пиштољ Идот. – Сад ћу пуцати на јаја.

      – Оххх? Да ли си са пиштољем?

      – Све је легално, шефе. Отац је дао. Ево од таквих пужева.

      – Не плашиш се? Овде сте ухапшени. Могу ли назвати оца? Неће вас учинити пустошима, али дат ће вам цеви, памтићете га целог живота. А откуд ти то да је Жаба пуна рупа?

      – Да, сви причају у селу.

      – Шта гребеш, Калбит лице. Зашто ми не кажу пишање у очи?

      – Дакле, смири се и ради, ако не желиш проблеме… Све… Тихо! Рекао сам: радићете у месту, периоду!!! – викао је окружни генерал Клоп Оттила Алигаџијевич на цело двориште.

      – Значи лудо? – изненадио се Идот.

      – Ок. Кренимо од почетка: Какав труп?

      – Моја. Односно, отац је дао.

      – Постоји ли