зрачењем мозга животиње одређеном врстом зрака, наиме, озрачивањем одређених области мозга. Тог лета 2026. отишао је на одмор у резерват Красновишерски и замислио да се изгубио. Небо је било наоблачено, а он је други дан лутао и изашао у пећину која се зове «Вучји камен», пећина је била удубљење у стени, била је ниска и до ње се могло доћи само чучећи. Зидови ове пећине били су обложени кристалима необичне лепоте пре муљног тока. Сакулин ће га касније назвати «Кхаратрон». Тако је, једном у пећини, изгубио снагу и спавао је у њој неких 15 минута. Кроз свод пећине, кроз велику пукотину у стени, продирао је мали зрачак светлости – преломио се и пао на кристале и већ је, у виду лагане магле, обавио саму пећину. Сакулин је устао и погледао око себе – одједном је био пун снаге и бистро, ма колико изненађујуће мислио.
