© Brankica Stefanovic, перевод, 2019
ISBN 978-5-4496-5051-1
Создано в интеллектуальной издательской системе Ridero
От автора, вместо вступления
Меня зовут Любовь, родилась и выросла в Москве. Подростком часто развлекала своих младших братьев и сестер, рассказывая им фантастические сказки, которые придумывала на лету.
А вот писать сочинения в школе не нравилось. Они давались мне с большим трудом, особенно на свободные темы. Тогда еще не было Интернета и приходилось высасывать идеи из пальца, подглядывая в учебник.
Возможно, я никогда бы не начала писать, если бы несколько лет назад не уехала жить в деревню. Закончилась беготня по кругу дом-работа-магазин и началась простая жизнь. Покой, свежий воздух, чистая вода из колодца и множество каждодневных маленьких радостей.
Много полезного я узнала, живя на природе и захотелось поделиться этим со всем миром, чтобы было весело и интересно читать взрослым и детям. Так возникла идея написать серию рассказов для детей, чтобы они были готовы к различным неожиданностям, которые подстерегают их на природе и не только. На свет появилась маленькая ведьмочка Веда, которая помогает Маше и Ване лечить ссадины и порезы, находить съедобные грибы и ягоды, а их бабушке лечить боли в коленках.
Несколько рассказов из этой серии опубликованы в журнале «Московский Bazar» проекта «Моссалит».
Чем больше пишу, тем больше идей и сюжетов рождается в моей голове.
Наблюдая, как муж делает портсигар, пришел сюжет рассказа «Шкатулка». О любви мальчика-подмастерья и дочки графа…
Отмечая именины, сочинила добрую сказку про Веру, Надежду, Любовь и мать их Софью…
Если человек задался целью, вся Вселенная спешит ему на помощь, у меня всегда так получается.
На литературном портале «Что хочет автор», участвовала в конкурсе миниатюр. Я даже не подозревала, что есть такой жанр в литературе – миниатюры. Отличный жанр для начинающего писателя, который только только учится складывать слова в предложения. Так родилась идея написать книгу.
Сказано – сделано! Сборник миниатюр «Дневники жизни» можно купить в Интернет магазинах.
Продолжая писать рассказы, возникла идея издать их на нескольких языках, чтобы мои друзья из разных стран могли их читать.
Этот сборник на двух языках русском и сербском. Идея воплотилась в жизнь благодаря моей прекрасной соседке Бранкице Стефанович. Она замечательно перевела тексты.
Приятного чтения.
Од аутора, уместо увода
Ја сам Љуба, родђена сам и одрасла у Москви. Док сам била дете, често сам забављала своју млађу браћу и сестре, тако што сам им причала фантастичне приче, које бих у истом тренутку измислила. А нисам волела да пишем саставе у школи. били су ми велики проблем, а нарочито слободне теме. Тада није постојао интернет и морала сам да измишљам теме или да их преписујем из књига.
Вероватно да никада не бих почела да пишем, да нисам пре неколико година дошла да живим у селу. Прекинула сам непрекидно трчање по истом кругу – кућа – посао – продавница и почела да живим једноставним животом. Мир, чист ваздух, чиста изворска вода и много свакодневних ситних радости. Живећи у природи, научила сам пуно корисних ствари и пожелела да их поделим са целим светом, али тако да буде забавно и занимљиво за читање и одраслима и деци. Тако је настала идеја да напишем серију прича за децу из којих би могли да науче како да буду спремни за разна изненађења, која постоје у природи и не само то.. Тако је на свет дошла мала чаробница Веда, која помаже Маши и Вањи како да лече посекотине и огреботине, како да нађу јестиве печурке и јагоде и како да смање бол у колену својој баки.
Неколико прича из те серије сам објавила у часопису «Московский Базар» у оквиру рубрике «Моссалит».
Што више пишем, то ми више идеја и садржаја за писање пада на памет.
Посматрала сам како мој муж прави кутију за цигарете и дошла ми је идеја за причу» Кутија за накит». О љубави дечака-мајсторског ученика и грофове ћерке…
На дан мог рођендана, саставила сам лепу причу о Вери, Нади и Љубави и њиховој мајци Софији…
Када човек себи постави циљ, онда му цео космос помаже, код мене је увек тако било.
Учествовала сам на такмичењу на књижевном порталу «Что хочет автор», за најбољу минијатуру. До тада нисам ни знала какав је то књижевни жанр – минијатура. То је одличан жанр за почетника у писању, који тек учи како да слаже речи у реченици. Тако је настала идеја да напишем књигу.
Речено – учињено! Збирку минијатура «Дневники жизни» можете да купите преко часописа на интернету.
Док сам писала приче, помислила сам бих могла да их објавим на више језика, како би моји пријатељи из разних земаља могли да их читају.
Ову збирку сам објавила на два језика, руском и српском. Идеју сам остварила захваљујући мојој дивној сусетки Бранкици Стефановић, која је